Ванредни парламентарни избори у Њемачкој: Већа излазност него на претходном гласању
Први званични подаци о излазности показују да је излазност бирача већа него на претходним изборима за Бундестаг.
У Доњој Саксонији је до 12.30 на изборима учествовало око 42,9 одсто бирача, саопштила је покрајинска Изборна комисија. На изборима 2021. излазност је у то време била 36,6 процената.
До поднева је нешто више људи гласало и у Саксонији. Како је саопштио државни службеник задужен за изборе Мартин Рихтер излазност бирача до 12 часова износила је 27,1 одсто. На претходним изборима за Бундестаг била је 25,9 процената.
Баварски градови Минхен, Аугсбург и Нирнберг такође биљеже повећану излазност до поднева у односу на 2021. годину.
Нема забиљежених проблем или инциденте током гласања.
Четврти пут да се у новијој Њемачкој одржавају ванредни парламентарни избори, учествује 29 политичких партија
Ово је тек четврти пут у новијој историји послије Другог свјетског рата, да се у Њемачкој одржавају ванредни парламентарни избори и на њима ће више од 59 милиона становника Немачке бирати 630 посланика који ће имати мандат од четири године и задатак да одаберу новог канцелара и владу.
На изборима учествује 29 странака, али ће само 10 имати кандидата у свих 16 немачких савезних покрајина.
Најзаступљенија је Хришћанско демократска унија (ЦДУ) која учествује у 15 покрајина, сем у Баварској гдје је представља сестринска странка Хришћанско социјална унија (ЦСУ).
Највише странака учествује у Берлину и покрајини Северна Рајна - Вестфалија - по 18 листа, док их је у Баварској 17, а многе странке наступају у само по једној покрајини.
Бирачка места биће отворена од 8 до 18 часова, а одмах по затварању биралишта биће објављени резултати излазних анкета урађених на бирачким местима, док се прве званичне пројекције резултата очекују током изборне ноћи.
Бирачи у Немачкој имају два гласа на једном бирачком листићу.
На левој половини се налазе имена појединачних кандидата која су посебна за сваки бирачки округ, док се на десној налазе имена странака које се такмиче у покрајини одакле је гласач.
За улазак у Бундестаг, странкама је важно да освоје више од пет одсто гласова са десне половине бирачких листића и тиме прелазе обавезни цензус.
Систем се компликује одлучивањем о конкретним кандидатима која улазе у парламент, јер се у обзир узимају и гласови које су добили појединачни кандидати.
Ови гласови могли су до претходних избора да донесу и директни мандат појединачном кандидату, чак и ако његова партија не успе да прескочи цензус.
Многи Нијемци сопствени глас увелико су послали јер је могуће пријавити се за гласање поштом, чак и ако сте на дан избора код куће.
Глас у коверти једини је избор и за Нијемце који нису у Њемачкој - гласање у амбасадама и конзулатима није могуће.
Опозициона Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ) и њихова баварска сестринска странка Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) воде у анкетама широм земље више од двије године и према посљедњим анкетама имају 30 одсто подршке бирача.
Десна Алтернатива за Немачку (АфД) Алис Вајдел и Тина Крупала налази се на другом мјесту са 20 процената подршке, потом Социјалдемократе (СПД) Олафа Шолца са 15 одсто, који су пали на треће мјесто са првог места које су освојили на изборима 2021. године.
Зелени имају подршку 13 одсто бирача, Љевица пет одсто, а и Слободне демократе (ФДП) и љевичарски савез Сара Вагенкнехт (БСW) четири процента, па је неизвјесно да ли ће прећи цензус од пет одсто да би ушли у парламент.
Око 68 одсто испитаника страхује од економског пада у земљи, у односу на 48 процената у претходним истраживањима.
Све предизборне анкете убједљиву предност дају коалицији ЦДУ и ЦСУ, а према појединим прогнозама, конзервативци могу да освоје до трећину гласова и тако остваре иницијативу у преговорима о влади и канцеларско мјесто за Фридриха Мерца.
Мерц је изричит да са десничарима не жели будућу коалицију, што АфД поново оставља у опозицији.
ЦДУ ће партнере највероватније тражити у социјалдемократама или зеленима.
СПД и ЦДУ/ЦСУ су већ четири пута заједно владали од Другог свјетског рата, од чега три пута под вођством бивше конзервативне канцеларке Ангеле Меркел.
До расписивања ванредних парламентарних избора у Њемачкој дошло је када је у такозваној "семафор" коалицији, која је на власти била од 2021. године и коју су чинили социјалдемократе, Либерали и Зелени дошло до несугласица око привреде и буџета.
То је кулминирало у новембру и децембру прошле године и довело до тога да њемачки канцелар Олаф Шолц смијени министра финансија и лидера Либерала Кристијана Линднера, што је аутоматски довело до распада владајуће коалиције.
Бундестаг је захтјев за расписивање ванредних избора донио тек из другог пута и то када је њемачки предсједник Франк-Валтер Штајнмајер распустио парламент.
Први прелиминарни резултати биће познати недуго након затварања биралишта.