Цицовић: Јединство и саборност најважнија обавеза свих из Србије и Српске
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да су се на панелу у Чачку у оквиру обиљежавања Сретења учесници сагласили да су најважнији јединство и саборност у тренутку када се Република Српска и Србија налазе пред великим изазовима и искушењима.
- Учесници скупа су истакли да је најважније да обиљежавамо и да се сјећамо свих наших значајних датума у српској историји, а Сретење је један од њих - рекао је Цицовић Срни.
Цицовић је нагласио и да је општи закључак да је заједничка Декларација Свесрпског сабора својеврсни завјет и Србије и Српске да у наредном периоду раде на јединству, саборности и да се на најбољи начин супротставе свим изазовима и искушењима.
Указао је да је на скупу речено да су Србија и Српска, у години када се обиљежава велики јубилеј 850 година од рођења Светог Саве и 805 година од првог правног акта на народном језику Законоправила, први пут заједнички обиљежиле Сретење под слоганом "Саборност и понос".
Цицовић је на скупу рекао и да је, осим 15. фебруара - Сретења, посебно важан и 9. јануар када је 1992. године створена Република Српска, а те исте године 28. фебруара правно је утемељена, када је Народна скупштина Републике Српске усвојила и први Устав Републике Српске.
Према његовим ријечима, оба ова догађаја важна су за српски народ, јер су водила истом циљу - слободи.
- Рекао сам да смо ми у Републици Српској спојили слободу и државу и увијек кажемо да нема слободе без државе, јер Република Српска је гаранција слободе Србима не само у њеним границама него и у цијелој БиХ - рекао је Цицовић.
На скупу су учествовали политиколог и универзитетски професор академик Драган Симеуновић, директор Архива Војводине Небојша Кузмановић, а као модератор Огњен Карановић, историчар и сарадник Фондације за српски народ и државу.
Цицовићу су овом приликом постављена питања на који начин српски народ у Републици Српској и БиХ посматра сретењски празник и шта за њега представља "сретењски препород", те да направи упоредну анализу улоге "Светостефанског рођења Српске" из 1992. године са "сретењским" препородом српства из 1804. године.
Једна од тема била је и на који начин свесрпско јединство, нарочито у контексту чињенице да се Република Српска и Србија не налазе у оквирима истовјетне државнополитичке заједнице, остварује ту функцију гаранта стабилности и мира у региону.