Пицула: Док Москва и Вашингтон преговарају о миру, Европа тражи од Србије да уведе санкције Русији
У нацрту извјештаја, посланици ЕП ће имати прилике да уложе амандмане прије усвајања пред овим одбором крајем априла, док би коначан текст требало да буде усвојен у виду резолуције у ЕП у мају, а у њему се оцјењује и да Србија упркос одређеном напретку у преговорима, мора да превазиђе "препреке" које се односе на унапређење унутрашњег политичког дијалога, владавину права и реформе у борби против корупције.
У документу, сачињеном као одговор ЕП на извјештаје Европске комисије о Србији из 2023. и 2024, године, примјећује се изражена посвећеност Србије чланству у ЕУ као стратешком циљу и њена амбиција да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ до краја 2026. године, али се очекује да Србија покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да "објективно и недвосмислено" комуницира о ЕУ.
Указује се на стратешки значај Западног Балкана за безбједност и стабилност ЕУ у цјелини, уз истицање значаја утицаја Србије у региону.
Са забринутошћу се примјећује" да је остварен ограничен или никакав напредак у испуњавању мјерила за чланство у ЕУ у преговарачким поглављима и оцјењује да недостака има у областима као што су владавина права, реформа јавне управе и усклађивање с политикама ЕУ.
Изражава се жаљење јер, како се каже, није постигнут напредак у Поглављу 31 јер је "образац усклађивања Србије са спољнополитичким ставовима ЕУ углавном остао непромијењен" и позива да се без одлагања усклади са рестриктивним мјерама ЕУ и општом политиком према Русији.
Примјећује се напредак Србије у усклађивању са визном политиком ЕУ и позива на потпуно усклађивање са том политиком.
Када је ријеч о дијалогу Београда и Приштине, позивају се висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас и Европска комисија да преузму проактивнију улогу у вођењу процеса дијалога и тражи се већа улога ЕП у олакшавању дијалога.
Понавља се важност конструктивног ангажовања власти Београда и Приштине у циљу постизања свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији односа и позивају обје стране да избјегавају једностране акције које би могле да доведу до ескалације тензија.
Истовремено се позива на поштовање и пуну примјену свих претходних споразума, што, напомиње се, укључује успостављање Заједнице српских општина.
У документу се тврди да постоје изазови у обезбјеђивању независности правосуђа, наглашава се важност усвајања Закона о Правосудној академији и оцјењује да је постигнут ограничен напредак у борби против корупције.
Поздравља се плуралистички састав Скупштине Србије, са већом заступљеношћу политичких партија уз оцјену да су превремени избори и прекид у функционисању владе и парламента омели напредак у реформама.
Наводи се и да је од кључне важности осигуравање независности кључних институција, међу којима је Регулаторно тијело за електронске медије и пуна примена свих преосталих и недавних препорука ОЕБС/ОДИХР-а и тијела Савјета Европе о изборној реформи у транспарентном и инклузивном процесу и прије било каквих нових избора.
У документу се изражава саучешће породицама 15 жртава урушавања надстрешнице у Новом Саду и позива на "отварање потпуних и транспарентних правних поступака" након истраге коју воде органи власти.
Наводи се да је ЕП дубоко забринут због, како кажу, "системских питања која су истакли студентски протести у Србији", као што су питања везана за грађанске слободе, институционалну и финансијску транспарентност и одговорност" и осуђују се "насилни напади на мирне демонстранте".
Поздравља се "делимичан напредак Србије ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а" уз оцјену да су потребне значајне реформе на тржишту рада, образовању и јавној управи.
Поздравља се и активно ангажовање Србије у спровођењу новог Плана раста за Западни Балкан и позива на "репрограмирање релевантних средстава" ЕУ како би се више средстава преусмерило на подршку реформама правосуђа и мјере за борбу против корупције.
Констатује се и законодавни напредак у областима животне средине и климатских промјена и поручује да је важно да се диверсификује снабдевање Србије енергијом како би се смањила њена зависност од Русије.
Такође се констатује меморандум о разумевању између ЕУ и Србије којим се покреће стратешко партнерство о одрживим сировинама, ланцима вриједности батерија и електричним возилима и наводи да ЕП сматра да промоција највиших еколошких стандарда и дијалог са погођеним становништвом, научном заједницом и цивилним друштвом треба да буду у средишту сваког таквог стратешког партнерства.
Чланови Одбора ЕП за спољне послове до 6. марта моћи ће да поднесу амандмане на овај нацрт извјештаја, о којем ће се потом гласати пред овим одбором крајем априла.
Након тога би, највероватније у мају, требало да буде одржано гласање о предлогу резолуције на пленарној седници Европског парламента.
Резолуције ЕП нису правно обавезујуће.