Крајишник: Предност обвезница у вишим приносима од камата на друге инвестиције
- Веће су камате на обвезнице него што су камате на орочена средства у банкама, доносе већи принос него што је принос на инвестиције у некретнине, на примјер, као што су то станови и слично - рекао је Крајишник.
Он је навео да је тај облик улагања веома флексибилан, јер се могу улагати мали износи од 100 КМ до пар хиљада КМ, па до великих износа, додајући да се за инвестиције у некретнине не може ништа урадити за пар хиљада КМ, гдје таква инвестиција не значи ништа.
Карјишник је међу предностима навео то да када грађанину затребају средства за друге намјене, односно када има неке друге приоритете прије него што су обвезнице доспјеле за искуп, оне се могу продати на берзи и тако доћи до ликвидних средстава, односно до готовог новца, за разлику од некретнина гдје се, на примјер, не може продати једна соба стана или ходник да би се дошло до потребног дијела новца.
- Оно што је важно истаћи, свугдје у свијету па и код нас, држава је најсигурнији дужник, без обзира на све шпекулације и политичке приче, држава је сигурнији дужник од било које корпорације или банке, уз уважавање банкарског сектора који је у Српској стабилан - рекао је Крајишник, који је уједно и предсједник Фискалног савјета Српске.
Он је навео да је емитовање таквих обвезница Републике Српске један вид ангажовања слободних новчаних средстава која се налазе у физичком облику тезаурисан код грађана или на депозитним рачунима у банкама.
- И један и други облик новчаних средстава у инвестиционом смислу су пасивна средства која су изван функције и њихово стављање у функцију има јако добар утицај и позитиван ефекат на раст националне економије - истакао је Крајишник.
Он је рекао да се тај позитиван утицај на раст националне економије и бруто домаћег производа /БДП/ огледа кроз два канала – један је кад грађани купују обвезнице, на њих остварују приход, расте расположиви доходак, исто то раде и корпорације, односно предузећа, и повећава се инвестициони потенцијал.
- С друге стране, ако држава та средства уложи у јавне инвестиције, на примјер, у изградњу ауто-пута или сличног инфраструктурног објекта, онда се тај инвестициони ефекат мултипликује и у том смислу имамо двоструки утицај на економски раст - додао је Крајишник.
Он је нагласио да је то добра инвестиција, осим у смислу раста националне економије, те да то раде и друге земље, и развијене и земље у транзицији и да је свугдје то дало добре резултате, од сусједне Хрватске, Мађарске, Словачке, Чешке. Развијене земље се, каже, баве таквом врстом емисија већ десетине година.
- Република Српска има додатне бенефите зато што такве врсте инвестиција, односно куповина од грађана је мање шпекулативна него када то раде инострани инвеститори на берзама, јер грађани купују те обвезнице са чистом намјером за остварени принос које оне доносе. Док шпекулативни инвеститори на берзама улазе и излазе са намјером да зараде у разлици на цијени вриједносних папира и понекад могу дестабилизовати тржиште - навео је Крајишник.
Према његовим рјечима, расте и фискални суверенитет земље јер домаћи улагачи улажу у средства и не постављају никакве додатне услове, посебно у кризним временима, а што није случај са инвеститорима који врло често условљавају и неким политичким поступцима који нису увијек у корист националне економије.
Он је подсјетио да ће Влада Српске када је у питању емисија ових обвезица одредити конкретне оперативне инструменте у вези са прописивањем рочности обвезнице, висина каматне стопе, периодичност исплате и друге елементе.
Крајишник је додао да оно што је уобичајено код оваквих врста обвезнице јесте, према искуствима других земаља, да буде више емисија са више рочних периода, једногодишње, двогодишње, петогодишње, те да у релативно кратком року стижу приноси на обвезнице.