Убиство породице Олујић - једна од најмонструознијих етнички мотивисаних ликвидација
Припадници извиђачко-диверзантске чете ХОС-а којом је командовао Томислав Мади, у ноћи између 17. и 18. фебруара 1992. године, ликвидирали су четворочлану породицу Олујић - Радомира /38/, његову супругу Аницу /37/ и њихову малољетну дјецу Милену /16/ и Марка /13/.
Мади је у предвечерје 17. фебруара, у Комлетинцима, у згради основне школе у којој је био штаб извиђачко-диверзантске чете ХОС-а, издао наредбу припадницима чете Марију Јурићу, Зорану Поштићу, Давору Лазићу и лицу с надимком Босанац да оду у Церну и "побију четнике", иако је знао да је ријеч и о цивилима.
Он је подређенима наредио да минирају кућу, те им за то дао пушке, пиштоље, мине, штапин, детонаторске каписле и два пригушивача, а припаднику исте јединице Мији Старчевићу наредио да их одвезе у Церну, што је он и учинио и показао им кућу породице Олујић.
Јурић, Поштић, Лазић и Босанац ушли су у кућу и из ватреног оружја испалили више метака у чланове породице Олујић. Десет метака погодило је Радомира, шест Аницу, а по 11 њихову дјецу Милену и Марка, због чега су сви преминули на лицу мјеста.
Послије ликвидације, Поштић и Лазић су у кући убијених пронашли и узели ловачку пушку, патроне, 1.500 тадашњих њемачких марака, беретку, ланчић боје злата с привјеском дјетелине са четири листа и пар златних наушница са три плава каменчића, а потом покушали да минирају кућу, али због нестручног руковања до експлозије није дошло.
Убице су украдене ствари предале Мадију, навели су из "Веритаса".
Жупанијско државно тужилаштво у Вуковару је тек 29. децембра 2006. подигло оптужницу против ових припадника ХОС-а због кривичног дјела ратни злочин над цивилним становништвом.
Правоснажном пресудом, три године касније, убице су осуђене на укупно 57 година затвора: Мади на 15, Јурић на 12, Поштић и Лазић на по седам, а Старчевић на осам година.
ХОС, који је крајем јуна 1991. основала Хрватска странка права /ХСП/, у јануару 1992. године потпуно се интегрисао у Хрватску војску.
Званичне ознаке ХОС-а су исте оне које су носиле усташе за вријеме Павелићеве НДХ, које и данас њени припадници јавно и несметано свакодневно истичу широм Хрватске, указали су из "Веритаса".
Осим ликвидација четворочлане породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991. године, трочлане породице Зец у Загребу у децембру 1991. године, четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992, четворочлане породице Радосављевић у Дарувару у фебруару исте године, и убиство породице Олујић из Церне спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих због етничке припадности.
Супружници у тим породицама били су мјешовитог хрватско-српског поријекла, осим породице Радосављевић у којој су оба супружника била српске националности.