

Ђурић предавањем на Институту МГИМО завршио посјету Руској Федерацији

Ђурић, који предавањем завршава званичну посјету, претходно је разговарао на кратком састанку са ректором МГИМО Анатолијем Торкуновим.
Шеф српске дипломатије студентима је причао о историји српске државности, као и односима Србије и Русије и значајним догађајима који су утицали на изградњу историјски пријатељских односа.
Студенти су поставили шефу српске дипломатије питања у вези америчких санкција НИС-у, као и с обзиром да је скоро осам година био директор Канцеларије за Косово и Метохију каква је будућност косовског питања и српског народа у јужној покрајини.
Ђурић је за санкције НИС-у казао да неће угрозити односе Србије и Русије, као и да постоје опције на столу, али да о њима не може још да се говори у јавности, док је за српски народ на АП КиМ, навео да трпе терор приштинских привремених институција.
- За нас је Косово и Метохија део наше територије, оно што смо ми, наш ДНК - рекао је Ђурић.
Московски државни институт међународних односа Министарства иностраних послова Русије (МГИМО) основан је 1944. године, као основна руска образовна установа за едукацију дипломатских кадрова.
На институту данас има 12 факултета на којима, поред домаћих, има и више од 4.500 иностраних студената, међу којима су и они из Србије за које Институт обезбјеђује стипендије.
Ректор МГИМО Торкунов је прије неколико година додијелио титулу почасног доктора тог института предсједнику Србије Александру Вучићу.
Шеф српске дипломатије боравио је у Русији у дводневној посјети током које се сусрео са својим руским колегом Сергејем Лавровим.
Ђурић и Лавров разговарали су и о америчким санкцијама НИС-у, а шеф руске дипломатије казао је да су се Русија и Србија договориле да наставе заједнички рад како би избјегле штету заједничким интересима.
Шеф српске дипломатије пренио је саговорницима у Русији и забринутост за положај српског народа на Косову и Метохији због једностраних акција привремених приштинских инстутуција.
Како је рекао на заједничкој конференцији за медије са Лавровом, Србија је захвална Русији на њеном чврстом и принципијелном ставу по питању АП Косова и Метохије.
Лавров је казао да је Русија потврдила спремност за пружање подршке у заштити легитимних интереса Србије по питању Косова и Метохије, као и да ће се залагати да тема Косова и Метохије буде приоритетна у Савјету безбједности.
Додао је и да Русија Београд сматра најважнијим фактором регионалне стабилности.
Ђурић је у Москви разговарао и са потпредсједником Државне думе Федералне Скупштине Руске Федерације Петром Толстојем, као и са замјеником предсједника Савјета Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације Константином Косачовом, а током састанака потврђени су добри, пријатељски односи двије земље и два народа.