latinica  ћирилица
17/02/2025 |  11:10 ⇒ 12:45 | Аутор: СРНА

Кецмановић: Жељко алијас Тито

Професор емеритус Ненад Кецмановић истакао је да није чудо што се члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић први огорчено огласио о резултатима Минхенске безбједносне конференције, јер је био највећи бенефицијар политике америчких демократа које су Бошњаке "натоциљале" у рат за цјеловиту БиХ, од које су "једва извукли фртаљ".
Ненад Кецмановић (Фото: TANJUG/ JADRANKA ILIC) -
Ненад Кецмановић (Фото: TANJUG/ JADRANKA ILIC)

- БиХ неће никада бити јединствена, али зато већ има јединственог политичара /Комшића/ који је истовремено Хрват по рођењу, Бошњак по опредјељењу, а пошто сматра да Србе и не треба ништа питати, он је заправо "најбољи син свих босанско-херцеговачких народа и народности", нешто као Ж.К. Тито у босанској минијатури - навео је Кецмановић поводом Комшићевог саопштења након Минхенске безбједносне конференције у којем је навео да је крајни тренутак да се БиХ окрене себи и "пробуди из слатких снова".

Кецмановићев текст за Срну преносимо у цијелости:

Жељко Комшић је сликовито описао атмосферу која је владала на Минхенској конференцији. Трампов потпредсједник Џејмс Дејвид Венс је без рукавица ишамарао европске лидере по оба образа, а они, иако би могли да га подсјете да су руску спец. операцију у Украјини изазвале САД, а не ЕУ, ипак рачунају да је мудрије да ћуте и покушају да одобровоље суперсилу.

Комшић хвали дрчног њемачког предсједника Франка Валтера Штајнмајера како је нешто одбрусио, па изашао. Његова славна канцеларка Ангела Меркел када је открила да је ЦИА прислушкује прихватила је да је то у њеном интересу, а кад су јој уништили "Сјеверни ток два" није смјела ни да нагађа да би то можда могле да буду САД.

Европљани су ономад неодољиво подсјећали на Бошњаке и уз њих пратеће српске и хрватске аутошовинисте, који су више бринули да се штогод не замјере Бриселу, а прије свега Вашингтону, него за интересе и емоције свога народа.

Сваки сукоб на Блиском истоку дијелио је бошњачки народ на базу која се солидарисала са муслиманском браћом и на политичку елиту која их је ућуткивала: "Не уједај руку која те спасила и брани те од опаких хришћанских комшија и враћа се незавршеном послу да бомбардовањем Српске направи јединствену Босну".

Заборавили су да су их управо америчке демократе /Клинтон, Цимерман/ натоциљале у рат за цјеловиту БиХ од које су, опет уз њихову помоћ, једва извукли фртаљ.

Жељко Комшић је био највећи бенефицијар те и такве политике, и није чудо што се први огорчено огласио.

БиХ неће никада бити јединствена, али зато већ има јединственог политичара који је истовремено Хрват по рођењу, Бошњак по опредјељењу, а пошто сматра да Србе и не треба ништати питати, он је, заправо, "најбољи син свих босанско-херцеговачких народа и народности", нешто као Ж.К. Тито у босанској минијатури.

Није додуше маршал, али јесте "Златни љиљан", није доживотни предсједник, али јест доживотни члан Предсједништва. Најзад онај је доживотни статус стекао тек пред крај живота, а овај у најбољим годинама.

"Нема више Марфија, О'Брајена, Шмит се завукао у мишију рупу", резигнирано пописује Комшић издајнике БиХ, али најтеже му пада што ће да "ликују предсједник Републике Српске Милорад Додик и додиковци, лидер ХДЗ-а Драган Човић исто". Закључак је ипак охрабрујући: "Крајњи је тренутак да се окренемо себи и да у себи тражимо снагу".

Остаје нејасно који су му па сада ти који треба да се окрену и траже. Денис Бећиревић и Жељка Цвијановић?! Додик и Човић?! А шта ако је "задњи час већ прошао"?!

Можда планира нову странку "Уједињени аутошовинсти БиХ", коју би од преосталих "склоњених" пара на терену подржао Ју-Ес-Ејд.