Још нема одговора о одлагању примјене ЦБАМ таксе у БиХ (ВИДЕО)
Рјешење је формирање домаћег фонда, па би новац могао бар дијелом да се врати привреди.
Привредници страхују, а надлежни кажу - радимо на томе.
Из Дервенте у Европску унију. Готово сав асортиман металних конструкција, намјештаја од кованог жељеза, инокса и челика дервентски "Арт лајн" извози.
Прошле године извезли су робу вриједну 600.000 марака.
Планове за ову годину ипак неће диктирати потражња, него ЦБАМ – механизам за прилагођавање угљеничног отиска.
- Ове године стопирамо све инвестиције и улагања што смо планирали, базирамо се првенствено на постављање соларних панела, на израду те електране, а можда и термалне пумпе, како би могли бити конкурентни на ЕУ тржишту од 1. јануара наредне године, када тај ЦБАМ ступи на снагу - рекла је Бојана Кршић, директорка дервентске фирме "Арт лајн".
Односно, покушавају смањити количину ЦО2 коју емитују у производњи, како би смањили свој угљенични отисак, а тиме и таксу.
Јер једна тона ЦО2 јест једнака једном зеленом сертификату, који тренутно кошта 81 евро.
Али то је берзанска роба, па се процјењује да ће до краја године његова цијена скочити и до 90 евра.
- Соларна електрана би покрила 100 одсто наше потрошње и мислим да би на ЦБАМ извјештају били на нули - додала је Кршићева.
Тај извјештај већ годину дана европским партнерима шаљу сви извозници коју производе један од будућих опорезованих артикала - цемент, жељезо, алуминијум, ђубриво, хидроген или електричну енергију.
Њиме се израчунава количина ЦО2 ослобођена у производњи.
- Послије 1. јануара наредне године већина наших привредника који послују са ЕУ, око 70 одсто, ће морати плаћати таксу која износи око 20 одсто на њихове производе - појаснио је Бошко Боројевић, секретар Удружења прераде метала, електроиндустрије и енергетике у Привредној комори Српске.
Законодавци сада треба да донесу прописе којима се овдје формира берза зелених цертификата и успостави ЕТС систем.
То значи да би привредници имали могућност да ЦО2 таксу плаћају у БиХ, у фондове који би се користили за подизање енергетске ефикасности.
Процјењује се да би на тај начин у земљи остало око 440 милиона евра годишње.
Не буде ли успостављен, од 1. јануара наредне године, тај новац иде у европске фондове.
Конкретан одговор докле се стигло са овим послом надлежни нису дали, али кажу – ради се на томе.
- Радимо на томе да испунимо све услове, а постоји врло висок степен координације са ентитетским министрима како би ту област дефинисали и како би смо испунили задате рокове кроз обезбјеђивање одређеног регулаторног оквира - нагласио је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара.
Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Српске казао је да се већ приближавамо том граничном периоду када нешто морамо урадити, и како наводи, ова година ће бити година у којој ћемо нешто морати по том питању да регулишемо.
У Привредној комори кажу - још је много посла пред инситутуцијама, па оправдано страхују од почетка наредне године и нових трошкова због којих тешко могу задржати конкурентност на ервопском тржишту.