Костић: На руском језику је испјевана највећа хришћанска поезија
Костић, који је добитник Међународне награде за превођење поезије "Коља Мићевић" за 2024. годину за укупно преводилачко дјело, посебно за превод и препјев Антологије руске поезије /10-21. вијек/, навео је да нема сумње да је то највећа поезија која је исписана у књижевности и да му је било стало да се то што вјерније пренесе на српски језик.
- Можда сам успијевао јер сам то спонтано радио деценијама и зависило је од надахнућа. На крају се све само сложило у три велика тома - рекао је Костић.
Он је нагласио да му представља истинску част признање које носи име Коље Мићевића, једног од најзначајнијих преводилаца поезије на српски језик у посљедњих шест-седам деценија.
- Мићевић је, нема сумње, један од најистакнутијих представника велике српске преводилачке школе, која по многима траје безмало 200 година, од оног броја часописа "Летопис Матице српске" који је 1826. године објавио одломке Пушкинове поеме "Полтава" - рекао је Костић.
Како је нагласио, и он је свој позамашни преводилачки опус започео 1974. године Пушкиновим стиховима.
- Потом сам у неким пропланцима између свог ауторског писања препјевавао поезију осталих руских пјесника и објављивао их у београдским часописима и листовима - Висоцког, Љермонтова, Блока, Пастернака... Препјевавао сам и више пољских аутора, Леополда Стафа, Болеслава Лесмијана, Галчинског, Тувима, Збигњева Херберта и остале - навео је Костић.
Он подсјећа да је деведесетих година наовамо препјевавао углавном руске пјеснике и захваљујући минулом раду све те стихове скупио сам у три позамашна тома објављена у бањалучкој "Просвјети", прво у двојезичко руско-српском издању књигу "Тридесет руских пјесника", а сада у двотомној антологији руске поезије од 10. до 21. вијека.
- Приказао сам преглед цјелокупне руске поезије од 10. вијека до наших дана и сам се наводи закључак да је руска поезија стара колико и хришћанство у Русији. То је вјероватно једина и јединствена хришћанска поезија написана у континуитету и не постоји нешто слично на било којем европском језику - рекао је Костић.
Он наглашава да нигдје ни на западу ни на истоку не постоји то што је у Русији, да је њена држава стара колико и поезија.
- Оне су се некако пратиле кроз историјске фазе и турбуленције и ова два тома ће показати колико је руска поезија била државотворна. Она је изграђивала своју државу и не знам ко је на кога више утицао - али чини се да је ипак држава више утицала да се таква поезија испјева на величанственом и пребогатом руском језику - рекао је Костић.
Он каже да је имао среће посљедње три деценије да је у браку са Рускињом, сјајним познаваоцем руске поезије и језика, глумицом Јеленом Трепетовом која му, како истиче, није дала да погријеши у схватању смисла и увијек би му притекла у помоћ.
- Указала ми је и на неке пјеснике који су били заобиђени у турбулентној историји Русије, посебно 20. вијека. Барем њих 10-15 великих руских пјесника који су у 20. вијеку као емигранти стварали у Европи, потпуно непримијећено од те Европе за коју знамо какав однос и данас има према руској књижевности и поезији. Ови пјесници се у Русији враћају у лектире - нагласио је Костић.
Он сматра да је српски језик захвалан, неистрошен, што није случај са западноевропским језицима који су истрошени и исписани и више не припадају књижевности, већ неким другим сферама.
- Српски језик још служи књижевности и надам се да ће антологије и мој опус допринијети враћању поезије у жижу друштвеног интересовања одакле је истиснута деценијама и на маргинама је. Мислим да је преко руске поезије најбољи пут да се врати њен значај и читање поезије јер је то знак велике духовности једног народа - нагласио је Костић.