Шта удишу грађани Бањалуке? Град остао без званичних података о загађењу (ВИДЕО)
У Институту наглашавају да нису прекинули сарадњу, те подсјећају да су 2023. године са Градом потписали споразуме за мониторинг аерозагађења и буке у Бањалуци за двије године. Наглашавају да је обавеза Града била да сарадњу настави и у 2025. години.
Из Градске управе кажу да уговор није потписан зато што још нема буџета за ову годину.
Бањалучани кажу да не памте када је ваздух био загађенији него ове зиме. Податке о загађености не гледају јер, кажу, боље је и да не знају шта удишу.
На сајту Града Бањалука све до јуче могли су се пронаћи подаци на дневном и мјесечном нивоу о квалитету ваздуха које су мјерили на три мјеста у граду. Од сада то неће бити могуће, јер нови уговор Института и Града није потписан.
- Образложење Града је да није усвојен буџет, да нема средстава за реализацију овог посла, тако да ће Институт обуставити мониторинг ваздуха јер нема обавезу нити жели покривати финансијске трошкове за нешто што није наша обавеза - каже Предраг Илић, директор Института.
У Градској управи раскид уговора правдају неусвајањем буџета. Овим потезом стопирали су још један од пројеката важних за грађане Бањалуке .
- Ове године немамо ни нацрт буџета, јер је Скупштина града тек конституисана и технички није било могуће да се иде на потписивање - каже градски менаџер Мирна Савић Бањац.
Нездрав ваздух свакодневна је тема и представља опасност за здравље. Важно је имати континуирано праћење и утврдити степен концентрације чврстих честица у ваздуху, сагласни су стручњаци, али је битније наћи начин да се загађеност смањи.
- Оно што је проблем што се ништа не ради по том питању. Потребно је урадити опсежну студију да се види шта је то што је ове зиме посебно довело до погоршања квалитета ваздуха. Чињеница је да се поред дрвета и угља користе различите отпадне материје за загријавање које су штетније када се имају у виду емисије загађених материјала настале сагоријавањем тих отпадних материја гуме, отпадна уља, стари текстил, чије су емисије врло упитне - каже професорка бањалучког Природно-математичког факултета Душица Пешевић.
Из Еко топлане увјеравају да они нису разлог повећаном загађењу и да раде у складу са еколошком дозволом. Резултати досадашњих мјерења показују да је Еко топлана преласком са фосилних на обновљиве изворе енергије смањила ниво загађења у Бањалуци.
- Мазут је од почетка планиран до 10 одсто укупне производе енергије. Ми смо у посљедњих седам година у просјеку трошили четири или пет одсто енергије из мазута, само дани са нижом просијечном температуром у којима су већа оптерећења надокнађена су из мазута. Оно што видите на излазу из наших димњака је водена пара, остатак пепела и осталих честица се одваја у врећастим филтерима - појашњава Душан Родић, руководилац сектора производње Еко топлане.
Питање је шта ложе десетине хиљада индивидуалних ложишта који нису контролисани, а према ријечима стручњака, уз саобраћај су највећи загађивачи. Вријеме је да надлежни коначно поведу рачуна о загађености и системски ријеше овај проблем.