Букејловић: Шта доноси нови закон о НВО
Интервју преносимо у цијелости:
Која је сврха усвајања Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација?
Циљ доношења овог закона јесте осигурање веће транспарентности и одговорности непрофитних организација које финансијски или на други начин помажу страни субјекти кроз подршку из иностранства. Њиме се не ограничава или забрањује рад невладиних организација, већ се уводе механизми који омогућавају ефикаснији надзор њиховог финансирања и дјеловања.
Искуства других држава показују да се невладине организације понекад користе као средство за остваривање политичког и економског утицаја страних актера, што може угрозити стабилност и суверенитет земље. У циљу спречавања оваквих ризика, закон предвиђа успостављање регистра путем којег ће надлежни органи имати јасан увид у извор финансирања непрофитних организација и начин трошења тих средстава.
Повећана транспарентност омогућава грађанима и институцијама да стекну повјерење у рад цивилног друштва, нарочито с обзиром на то да одређене организације утичу на креирање јавних политика и доношење одлука. Овим законом се осигурава да њихов рад буде јаван, законит и одговоран, како би се избјегле могуће злоупотребе и осигурао стабилан и демократски систем.
Како овај закон доприноси јачању суверенитета и заштити интереса Републике Српске?
Овај закон представља кључни механизам за очување политичке и институционалне независности Републике Српске, јер спречава неовлашћени страни утицај кроз финансирање невладиних организација. Транспарентност рада организација које примају средства из иностранства осигурава да њихово дјеловање не буде усмјерено против интереса Републике Српске и њених грађана. Суверене државе имају право да заштите свој политички систем од вањских притисака, а овим законом Република Српска јасно показује да неће дозволити да стране силе утичу на унутрашње процесе кроз нетранспарентне канале.
Такође, закон доприноси јачању демократског поретка, јер омогућава институцијама да препознају и реагују на покушаје дестабилизације кроз прикривене активности невладиних организација финансираних из иностранства. Он не спречава њихово дјеловање, већ захтијева пуну одговорност и јасан увид у њихове изворе финансирања и циљеве. На овај начин, Република Српска штити себе и своје грађане, омогућавајући само оне активности које су у складу са законима и интересима друштва.
Овим законом шаље се јасна порука да одлуке које се тичу Републике Српске могу доносити искључиво њене институције и народ, а не стране организације које настоје утицати на унутрашњу политику и обликовање јавног мњења. Очување политичке стабилности и заштита националних интереса су основни стубови сваке суверене државе, а овим законом Република Српска потврђује своју одлучност да сама одређује свој пут.
Да ли се невладиним организацијама овим законом намеће додатна финансијска контрола?
Овим законом не уводе се нове, посебне финансијске контроле које већ нису предвиђене важећим законима Републике Српске, већ се поставља додатни механизам транспарентности за организације које финансијски или на други начин помажу страни субјекти кроз подршку из иностранства. С обзиром на то да многе невладине организације имају значајан утицај на друштвене процесе, постојање јасног система финансијског извјештавања доприноси бољем разумијевању начина на који се користе та средства и осигурава одговорност у њиховом раду. Транспарентност финансирања невладиних организација није рестриктивна мјера, већ стандардна пракса у бројним државама које теже заштити јавног интереса.
Овим законом се само наглашава обавеза транспарентности у односу на стране донације и омогућава бољи увид у финансирање организација које могу имати потенцијални политички утицај. Ово не значи додатно оптерећење за организације које раде у складу са законима, већ управо супротно омогућава им да кроз јасан финансијски извјештај докажу своју законитост и оправдају повјерење јавности.
Како се дефинише политичко дјеловање и политичка активност невладиних организација у овом закону?
Политичко дјеловање невладиних организација у овом закону дефинише се као учешће у предизборној кампањи политичких странака и кандидата, прикупљање средстава за политичке странке и кандидате, финансирање кандидата, односно политичких странака и спровођење политичке активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења ради постизања политичких циљева а политичка активност означава сваку активност према органима, институцијама или изабраним представницима Републике Српске или представницима Републике Српске у институцијама Босне и Херцеговине у смислу формулисања политике, политичког или јавног интереса Републике Српске. Циљ ове дефиниције није ограничавање слободе говора или удруживања, већ спречавање ситуација у којима невладине организације постају продужена рука страних интереса који би могли утицати на политичке одлуке и процесе у Републици Српској. С обзиром на то да су изборни процес и политичке одлуке искључиво у надлежности домаћих институција и грађана, овим законом се онемогућава било каква индиректна манипулација кроз стране донације.
Невладине организације које се баве дјеловањем у области културе, науке, социјалне и здравствене заштите, спорта, заштите потрошача, заштите права националних мањина и лица са инвалидитетом, заштите животне средине, борбе против корупције, филантропије, волонтерства и информисања као и оне чије је дјеловање у оквиру Уставом Републике Српске загарантованих слобода и права и даље имају пуну слободу рада, јер сам закон у члану 4 не дефинише то као политичко дјеловање. Ово је кључна разлика између организација које се баве легитимним друштвеним активностима и оних које покушавају да кроз страна средства утичу на политичке процесе унутар Републике Српске, а све у циљу да би се заштитила демократска процедура и спријечило да невладине организације буду кориштене као инструменти страних интереса у циљу политичког утицаја и дестабилизације унутрашњег система Републике Српске .
Ко ће водити регистар о раду невладиних организација које се финансирају или на други начин добијају подршку од страних субјеката из иностранства?
Министарство правде Републике Српске биће надлежно за вођење посебног регистра невладиних организација које примају финансијску или другу подршку из иностранства. Овај регистар ће функционисати независно од Јединственог регистра удружења и фондација, који остаје у надлежности Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске. Циљ посебног регистра није дуплирање администрације, већ омогућавање прецизнијег надзора над организацијама које примају страна средства. У Регистар ће се уписивати подаци за непрофитне организације и то назив и сједиште оснивача, подаци о оснивачком акту и рјешењу о упису издато од надлежног органа, подаци о статуту, органи непрофитне организације и одлука о извору лица овлаштеног за заступање.
Кроз овај систем, грађани и надлежне институције имаће јасан увид у дјеловање организација које се финансирају из иностранства, што доприноси већем повјерењу у рад невладиног сектора. Повећана транспарентност омогућава бољу процјену утицаја страних донатора на друштвене и политичке процесе у Републици Српској и спрјечава евентуалне злоупотребе у виду прикривеног политичког дјеловања кроз невладине организације.
Обавеза невладиних организација биће да поднесу пријаву Министарству правде Републике Српске у року од 15 дана од пријема финансијских средстава или друге врсте помоћи од страног субјекта на обрасцу који ће правилником прописати министар праве Републике Српске, још ће организације бити обавезне да о свим промјенама у свом дјеловању доставе допуну пријаве у року од 30 дана од дана настанка промјене. Такође, Законом је предвиђено и да организација која је уписана у Регистар обавезна достављати Министарству правде Републике Српске полуодишњи и годишњи финансијски извјештај са назнаком уплатиоца, висине дозначених средстава, врсте и износа накнаде и прихода изражених у новцу или другој вриједности као и извјештај о утрошку средстава, а које ће финансијске извјештаје Министарство доставити Пореској управи Републике Српске ради контроле финансијског пословања. Министарство правде Републике Српске пратиће законитост њиховог дјеловања и вршити увид у податке о донаторима, намјени примљених средстава и усклађености активности организација са важећим прописима. На тај начин, осигураће се јасан систем контроле који не ограничава рад организација, већ гарантује да оне послују у оквиру правног система Републике Српске.
Како ће се вршити надзор и ко ће утврдити да организација поступа супротно члану 16. Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација?
Утврђивање да ли нека организација поступа супротно Уставу Републике Српске и законима, односно да ли дјелује као агент страног утицаја, биће у надлежности Министарства правде Републике Српске, које ће спроводити надзор над невладиним организацијама кроз увид у њихове активности и финансијске извјештаје. Поред Министарства правде, важну улогу у овом процесу имаће и Пореска управа Републике Српске, која ће контролисати финансијско пословање организација и утврђивати да ли постоје неправилности у примању и кориштењу средстава.
У случају да се утврди да нека организација дјелује на начин који је супротан закону или ако Пореска управа утврди финансијске неправилности, Министарство правде ће доставити приједлог надлежном суду за забрану обављања рада и поднијеће пријаву против одговорних лица у складу са одредбама Кривичног законодавства Републике Српске.
Све ове мјере имају за циљ да обезбиједе законит и транспарентан рад непрофитних организација у Републици Српској, спријече потенцијалну злоупотребу средстава и осигурају да ниједна организација не дјелује на начин који би могао угрозити уставни поредак, безбједност или јавни интерес Републике Српске.
Да ли је овај закон први у БиХ који захтијева да непрофитне организације достављају финансијске извјештаје Министарству правде?
Не, већ постојећи Закон о удружењима и фондацијама Босне и Херцеговине прописује обавезу подношења годишњих извјештаја о раду и финансијских извјештаја надлежним органима. Према члану 6. тог закона, рад удружења и фондација мора бити јаван и транспарентан, док члан 5. забрањује њихово учешће у предизборним кампањама, прикупљање средстава за политичке странке и кандидате. Удружења су обавезна доставити извјештај Министарству правде БиХ ради објаве на интернет страници. Главна разлика је у томе што предложени закон Републике Српске не предвиђа јавну објаву финансијских извјештаја, већ их користи за унутрашњи надзор и контролу законитости рада организација.
Додатно, пракса подношења финансијских извјештаја у Босни и Херцеговини није нова нити неуобичајена. Удружења и фондације су већ законски обавезне да своје финансијске токове учине доступним надлежним институцијама како би се осигурала законитост рада и транспарентност финансирања. Увођењем додатног регистра у Републици Српској постиже се детаљнији увид у финансијска средстава која долазе из иностранства, чиме се додатно унапређује надзор над организацијама које дјелују на њеној територији, али и осигурава да организације које примају стране донације не раде у супротности са јавним интересом.
Предложени закон Републике Српске додатно јача институционални надзор на ентитетском нивоу, омогућавајући прецизније праћење рада организација које примају стране донације. Овим се не нарушава рад невладиног сектора, већ се постиже боља кординација између институција и организација, чиме се повећава одговорност и смањује ризик од могућих злоупотреба.
Зашто је важно да Република Српска има механизме за надзор финансирања непрофитних организација?
Политичка и економска стабилност Републике Српске захтијевају да институције имају увид у то ко финансира одређене организације и са којим циљевима. Искуства многих држава показују да се непрофитне организације понекад користе као средство за остваривање политичког и економског утицаја из иностранства, без транспарентности и одговорности према грађанима. Овај закон не спречава рад организација, али осигурава да њихово финансирање не буде у функцији дестабилизације или нарушавања уставног поретка.
На глобалном нивоу постоје бројни примјери гдје су невладине организације кориштене за спровођење геополитичких интереса одређених држава, без јасне контроле и надзора. Поједине организације могу имати политичке циљеве, али је кључно да се њихово дјеловање одвија транспарентно и у складу са законским оквирима. Република Српска има право да заштити своје институције и политички систем од покушаја дестабилизације.
Надзор финансирања непрофитних организација не значи њихово укидање или ограничавање рада, већ осигурава да оне послују на законит и транспарентан начин. Свака држава која држи до своје суверености има право да контролише финансијске токове унутар својих граница и да осигура да ниједна организација не дјелује мимо правног система. Овај закон није усмјерен против организација, већ искључиво против нетранспарентног дјеловања које може угрозити јавни интерес.
Какав је однос овог закона према борби против корупције и злоупотреба у невладином сектору?
Један од кључних циљева овог закона јесте спречавање могућих злоупотреба финансијских средстава у невладином сектору. У међународној пракси постоје бројни примјери када су одређене организације користиле донације нетранспарентно, укључујући финансирање активности које су у супротности са јавним интересима државе. Увођењем посебног регистра, Република Српска осигурава да се средства троше законито и да постоји јасан увид у финансијске токове.
Невладине организације играју важну улогу у друштву, али као и сви други субјекти, морају бити одговорне и транспарентне. Овај закон не поставља додатне административне препреке, већ само захтијева да организације које примају средства достављају извјештаје надлежним институцијама. Тиме се омогућава бољи надзор и спречавају потенцијалне злоупотребе донација које нису у складу са законима Републике Српске.
Увођењем јасних правила о финансирању и извјештавању, овај закон не само да јача правну сигурност, већ и доприноси изградњи стабилног и одговорног невладиног сектора у Републици Српској. Транспарентност у раду организација кључна је за јачање повјерења грађана и осигуравање законитог дјеловања свих субјеката у овом сектору, а спрјечавање злоупотреба омогућава да донације и средства буду усмјерене искључиво на пројекте који доприносе друштвеном развоју и општем добру
Критичари тврде да је овај закон удар на слободу говора и права на удруживање. Како одговарате на такве оптужбе?
Република Српска овим законом не ограничава нити право на слободу говора нити права на удруживање, већ осигурава да непрофитне организације које се финансирају из иностранства послују транспарентно и у складу са законима Републике Српске. Слобода изражавања је загарантована Уставом Републике Српске и Европском конвенцијом о људским правима, али као и свака друга слобода, она подразумијева и одговорност. Ниједна држава не смије дозволити да стране силе користе невладине организације као полугу за утицај на унутрашње политичке и друштвене процесе без јасних правила и надзора.
Овај закон не ограничава рад организација, већ захтијева да оне које примају страна средства раде отворено и поштено, без скривених политичких циљева. Свака држава има право да осигура да дјеловање невладиних организација буде у складу са њеним уставним и правним поретком. Ако нека организација користи страна средства за дестабилизацију институција или промовисање интереса који нису у складу са интересима грађана Републике Српске, онда Република Српска има легитимно право да уведе механизме заштите. Овај закон не гуши цивилно друштво, већ управо супротно штити га од инструментализације од стране страних фактора.
Да ли ће овај закон бити селективно примјењиван и може ли се користити за гашење непожељних организација?
Не. Закон не доноси селективне мјере нити искључује одређене организације, већ прописује јасна правила за све субјекте који примају донације из иностранства. Нјегова сврха није гашење организација, већ осигурање транспарентности њиховог финансирања и друштвено одговорног дјеловања.
Законом је јасно дефинисан критеријум, процедура и надлежност за све организације које дјелују на територији Републике Српске. Овај закон не уводи рестриктивне мјере, већ регулише начин на који се користи страно финансирање и на то да уколико нека организација већ послује транспарентно, она овим законом неће имати додатни проблем, већ напротив, добиће прилику да додатно потврди своју законитост и одговорност према јавности.
Држава се не може довести у ситуацију да се злоупотребљава њено законодавство како би се прикрило нејасно финансирање одређених организација. Надзор над финансирањем не значи гашење организација, већ осигуравање да се средства троше у складу са законитим циљевима. Овим законом се не ограничавају права организација које се баве хуманитарним, образовним, културним и научним активностима, већ се управо њима омогућава да кроз транспарентност стекну додатну подршку и легитимитет.
Како одговарате на тврдње експерата УН-а да овај закон уводи строгу контролу власти над активностима невладиних организација и ограничава слободу удруживања?
Тврдње да Нацрт закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација Републике Српске уводи строгу контролу власти и ограничава слободу удруживања су неосноване и произвољне. Овај закон не доноси никакве мјере које би биле супротне међународним стандардима или ограничавале основна права и слободе, већ искључиво уводи механизме транспарентности за организације које финансијски или на други начин помажу страни субјекти кроз подршку из иностранства. Основни циљ закона је да обезбиједи јасан и законит оквир за рад невладиних организација које се финансирају из иностранства, чиме се омогућава боља контрола њиховог финансирања и спрјечавање потенцијалних злоупотреба.
Нацрт закона не подразумијева никакву забрану, нити рестриктивне мјере према невладиним организацијама, већ поставља правила која су усмјерена ка осигурању одговорности и законитог рада. Транспарентност у финансирању ових организација је од кључног значаја, јер доприноси јачању повјерења јавности у њихов рад и спречавању ситуација у којима би одређене стране структуре могле користити финансирање за остварење својих политичких, економских или других циљева који нису у складу са интересима Републике Српске.
Република Српска има право и обавезу да регулише рад организација које дјелују на њеној територији, у складу са својим уставним надлежностима. Ниједна одредба овог закона није усмјерена на ограничавање права на удруживање, већ искључиво на унапређење правног оквира који омогућава транспарентно, одговорно и законито дјеловање непрофитних организација. Одбацујемо сваки покушај политизације овог питања и позивамо међународне партнере да објективно и непристрасно сагледају суштину законског рјешења, умјесто да се воде неоснованим тврдњама и паушалним оцјенама.
УН експерти су изразили забринутост због наводног одсуства консултација са цивилним друштвом током израде закона. Како на то одговарате?
Нацрт закона се тренутно налази у раној фази законодавног процеса и предстоји му редовна законодавна процедура у Републици Српској, која је јасно прописана Уставом Републике Српске и Пословником Народне скупштине Републике Српске. Законодавна процедура у Републици Српској омогућава заинтересованим странама, укључујући представнике цивилног друштва, невладине организације и стручну јавност, да се укључе у процес и дају своје коментаре и приједлоге.
Након што Влада Републике Српске усвоји нацрт закона, он се упућује у Народну скупштину, гдје се разматра и, уколико се оцијени потребним, организује јавна расправа. Током овог процеса могуће је достављање примједби, сугестија и приједлога, а по окончању расправе, закон може бити измијењен и кроз амандмански поступак прије него што се усвоји у коначној верзији. Тиме се осигурава транспарентност и демократска процедура, што је стандардна пракса у законодавном систему Републике Српске.
Република Српска остаје посвећена принципима демократског одлучивања и поштовању уставних и законских норми. Одбацујемо покушаје стварања лажне слике да се закон доноси без консултација, јер је управо законодавни процес тај који омогућава широку јавну расправу и укључивање свих релевантних актера. Свака озбиљна и аргументована критика биће разматрана кроз институције система, али се неће прихватати неоправдани притисци који излазе изван оквира правне и политичке реалности Републике Српске.
Да ли је Република Српска овом одлуком послала јасну поруку у погледу очувања свог суверенитета?
Апсолутно. Овим законом Република Српска показује да је озбиљна у намјери да заштити своје институције и демократски поредак од било каквих облика спољног утицаја који би могао бити усмјерен против интереса њених грађана. Као што свака држава на свијету има право да одлучује о својој унутрашњој политици и заштити свог суверенитета, исто право има и Република Српска.
У времену када многе велике силе користе невладине организације као алат за остваривање политичког и економског утицаја, одговорне државе предузимају мјере како би осигурале да су сви друштвени актери транспарентни и одговорни. Република Српска овим законом не ограничава слободу удруживања, већ поставља јасна правила игре, омогућавајући свим организацијама које дјелују у складу са законима да наставе са својим радом без икаквих препрека.
Ово је одлука која се темељи на међународној пракси и стандардима заштите суверенитета и уставног поретка. У коначници, народ Републике Српске и његове институције су ти који одлучују о будућности и правцу развоја друштва, а не стране организације које долазе са унапријед дефинисаним агендама.
Извор: provjereno.info