Teшка и изазовна година - овако пољопривредници оцјењују прошлу 2024. годину (ВИДЕО)
Иако година није обећавала и прије неколико мјесеци била би оцијењена као једна од лошијих, обрачунате подстицајне мјере говоре да није било пада ни у једном сегменту производње.
Аграрни буџет за 2025. остаје исти - 180 милиона марака и биће распоређен тако да сви буду задовољни.
2024. биће упамћена по неуобичајено топлом прољећу, сушном љету, за петнаестак дана раније обављеној сјетви кукуруза као и жетви пшенице, бербама дувана и воћа. Просјечан принос хљебног жита био је пет тона, а на неким парцелама и дупло већи.
- Ја сам иначе имао 50 хектара засијаних и кад узмемо род откупну цијену и све кад саберемо са тих 500 марака по хектару таман можемо уклопит своје трошкове да не падамо ништа на овој години - рекао је Горан Шушњар, ратар из Карајзоваца код Градишке.
Када су падавине биле најпотребније кукурузу није пала ни кап кише па су приноси били неуједначени.
- Задовољни смо приносом кукуруза, соја је мало подбацила кукуруз је био екстра ми смо презадовољни само да сљедећа буде таква биће добро - каже Александар Љољић, из Цимирота код Градишке.
Суша је обрала дио рода дувана. Да би се очувала ова производња, откупна цијена у 2025. биће повећана за 10 одсто.
- Ми ћемо ићи са просјечном цијеном од шест марака по килограму откупљеног дувана. Они који су у систему ПДВ-а они имају још 17 посто, а они који су у паушалу имају пет одсто на ту цијену - истиче Светозар Михајловић, савјетник "Дуван" а.д. Бијељина.
Узгајиваче свиња се још опорављају од штете изазване афричком кугом. Увоз им је и даље највећа кочница.
Произвођачи млијека имали су проблема да због суше обезбиједе квалитетну силажу, осигурају добру млијечност и предуприједе појаву афлатоксина у млијеку.
Година је била изазовна и за повртаре. Мањи принос, али веће цијене.
Проиозводња на отвореном што се тиче кромпира, лука је једна веома тешка сезона тако да смо имали и умањене приносе и имали смо велико пропадање производа након складиштења - рекао је Дарко Илић из Удружења повртара Републике Српске.
И на јабуци је топлотни талас оставио посљедице, па је већи дио рода завршио у преради. Воћари који производе шљиву, брескву и крушку успјели су да остваре надпросјечне приносе.
Много топлих дана у априлу покренули су ранију вегетацију у виноградима. Нешто мањи род, али доброг квалитета.
Судећи по обрачунатим подстицајима 2024. је задовољавајућа.
- Ево конкретно приликом обрачуна мјера произведено воће и поврће имамо доста веће количине него претходних година, када је у питању мјере које се односе конкретно ево и на сточни фонд иако ћемо извршити провјеру не видимо некако значајно лошије посљедице - истакао је Саво Минић, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.
Није било ни мање заинтересованих за набавку механизације и осталих капиталних инвестиција, а повећане су и количине произведеног млијека.
- Мислим да смо више на некакав начин постали уплашени од једне реалне неизвјесности која постоји него што је уствари такво стање - каже Минић.
У буџету за 2025. биће предвиђен дио средстава за интервентне мјере у случају елементарних непогода или заразних болести, која ће у супротном на крају године бити искориштена за постојеће мјере.