Випотник: Енергетски санирано 79 објеката
Випотник је навео да су надлежна министарства и локалне заједнице на први позив за кандидовање објеката којима је потребна енергетска обнова пријавили око 350 објеката чија обнова се сматрала приоритетном.
- Задовољни смо оним што је до сада учињено. Међутим, постоји велика потреба и број објеката, односно захтјева које Министарство свакодневно добија за унапређење енергетске ефикасности - рекао је Випотник.
Он је појаснио да је ријеч о школским и болничким објектима који су изграђени седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, због чега постоји реална потреба да се подигне мјера енергетске ефикасности.
Ресорни министар је истакао да је један од стратешких циљева у наредном периоду пројекат санације и рекултивације локација са великим загађењем.
- Ту, прије свега, мислим на пословну зону `Инцел` у Бањалуци и гудронску јаму у околини Модриче - навео је Випотник.
Он је појаснио да се кроз пројекте ремедијације и рекултивације један дио спровео у оквиру пословне зоне "Инцел", док ће у јануару са УНДП-ом бити реализован процес у вези са гудронском јамом у Модричи.
- Са домаћим институцијама и партнерима који се баве заштитом животне средине покренућемо тај пројекат, урадити поново анализу стања, количине гудрона и негативних супстанци које испушта и начин његовог збрињавања - рекао је Випотник.
Он је навео да ће се Министарство фокусирати на пројекат управљања чврстим отпадом, што представља потребу у Српској.
Према његовим ријечима, у сарадњи са Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност, пројекат ће бити покренут са два међународна партнера, Свјетском банком и Европском банком за обнову и развој.
- Већ су одређене потенцијалне локације гдје бисмо спроводили ове пројекте - рекао је Випотник.
Када је ријеч о чврстом отпаду, он је појаснио да је намјера да се направе системи који би дјелимично били самоодрживи, да се осим одлагања отпада врши и сортирање и рециклирање.
- То је свјетска пракса и захтијева велику количину новца и то много развијеније економије не могу да спроведу саме, али смо се ми одлучили на тај корак у сарадњи са међународним партнерима - рекао је Випотник.
Он је навео да би регионални центри за збрињавање отпада требали бити у Требињу, Приједору и још у неколико општина.