Ћорић: У току градња 120 километара ауто-пута, 2026. завршетак двије дионице
- Наш кључни пројекат од националног интереса је спајање Бањалуке са Београдом. Дионица од Бијељине до Раче биће завршена 2026. године и на њој успјешно радимо у пуном капацитету - истакао је Ћорић.
Он је напоменуо да је уговорена вриједност овог пројекта 258,1 милион КМ, а финансирање је договорено између влада Републике Српске и Србије у омјеру 20:80 одсто.
Друга дионица чији је завршетак предвиђен у 2026. године је на Коридору "Пет це" код Добоја, Путниково Брдо, за коју Ћорић наводи да је најзахтјевнији пројекат који су Аутопутеви радили.
- Та дионица је дуга 5,6 километара, али је изузетно захтјевна. На том пројекту смо имали проблема код изградње тунела јер се покренуло клизиште. То је успорило радове, али сви остали радови су у завршној фази - рекао је Ћорић.
Ћорић је појаснио да је та дионица сачињена од великих путних објеката, попут моста преко ријеке Босне и магистралног пута, вијадукта, надвожњака, усјека и два тунела, од којих један сијече међуентитетску границу.
Он је рекао да је реализација овог пројекта финансирана кредитним средствима Европске банке за обнову и развој у износу од 150 милиона евра и бесповратним средствима ЕУ преко Инвестиционог фонда за Западни Балкан у износу од 38,7 милиона евра, а седам милиона евра обезбјеђено је за надзор над пројектом.
Кад је ријеч о преосталим дионицама ауто-пута од Бањалуке до Београда, Ћорић је навео да су у току припремни радови на дионици од Вукосавља према Брчком, што је повјерено кинеској компанији са којом се у наредној години очекује потписивање финансијског уговора и почетак градње.
- Финализирамо преговоре са Кинеском банком око потписивања финансијског уговора за изградњу дионице од Бијељине до Брчког, гдје су изабрани извођачи радова. Кинески партнери нас увјеравају да ће ову дионицу, уколико буду постојали услови, завршити до краја 2026. године. То је, према мом мишљењу, мало преамбициозно, али кад су кинески партнери у питању никако их не треба потцијенити - истакао је Ћорић.
Према његовим ријечима, уговорена вриједност оба пројекта износи скоро милијарду КМ.
Ћорић је навео да је у наредној години потребно ријешити ситуацију на Коридору "Пет це", од Вукосавља према Добоју, јер ће то бити једина дионица на ауто-путу од Бањалуке до Београда, на којој није уговорено извођење радова.
Он је нагласио да је ријеч о једној од најфреквентнијих дионица ауто-пута у БиХ, те да су интерес за учешће у реализацији већ изразиле одређене стране компаније.
Ћорић је указао да је у Републици Српској актуелно још једно градилиште ауто-пута, и то на подручју Приједора, гдје кинески концесионар гради прву дионицу ауто-пута Бањалука-Приједор-Нови Град, а уговорена вриједност радова износи 297 милиона евра.
- Када све ове вриједности ставимо на папир и саберемо, долазимо до чињенице да се у Републици Српској, у овом тренутку, само у изградњу ауто-путева улаже 2,1 милијарде КМ - нагласио је Ћорић.
КИНЕСКИ ПАРТНЕРИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА ДИОНИЦУ ГЛАМОЧАНИ-МЛИНИШТА
Ћорић је напоменуо да постоји озбиљно интересовање за почетак радова на дионици од Мркоњић Града према Бањалуци и самој обилазници око Бањалуке, која ће се морати уврстити у приоритете од изузетне важности.
- Циљ је да сутра када изградимо ауто-пут Приједор-Бањалука, тај ауто-пут поменутом обилазницом повежемо са ауто-путевима које већ имамо - навео је Ћорић.
Ћорић је истакао да су кинески партнери заинтересовани за дионицу ауто-пута Гламочани–Млиништа, што је уствари наставак европског правца Е 661 од сјевера ка југу.
Саставни дио тог ауто-пута је обилазница Бањалука, а Ћорић је навео да су Аутопутеви Републике Српске, уз финансирање од Европске комисије, покренули израду планске и студијске документације за обилазницу, од чвора Гламочани до чвора Бањалука југ, у дужини од 20 километара.
- За финансирање изградње ове дионице планирано је аплицирање за кредитна средства код Европске инвестиционе банке. Измјењени приједлог који је доставио кинески партнер, односи се на изградњу 42 километра ауто-пута, од обилазнице Бањалука до Мркоњић Града и процијењен је на приближно 406 милиона евра, те оставља могућност фазне изградње - појаснио је Ћорић.
Осим тога, додао је Ћорић, интензивно се припрема реализација првих пројеката брзих путева у Републици Српској.
Он је подсјетио да је потписан уговор о техничкој сарадњи са кинеском компанијом "Шандонг" о изради техничке документацију за потребе реализације пројекта изградње брзог пута Бијељина-Зворник-Милићи-Хан Пијесак-Соколац, коју ће кинески партнер донирати "Аутопутевима".
- То ће нам умногоме олакшати припрему и реализацију овог пројекта. На истоку је планирана изградња и брзог пута од Вишеграда ка Сарајеву, што представља јужни крак ауто-пута Београд-Сарајево-Београд, а у плану је и изградња брзог пута Фоча-Требиње. У складу са Просторним планом Републике Српске, спремамо студијску и планску документацију за Јадранско-јонски коридор, који треба да иде и територијом Републике Српске - навео је Ћорић.
ПОРАСТ БРОЈА КОРИСНИКА ТАГ УРЕЂАЈА
Ћорић је рекао да су Аутопутеви у ову годину ушли са акцијом "Узми ТАГ, прођи брже", којом су корисницима приближили услугу електронске наплате путарине, као најповољнијег и најбржег начина плаћања путарине.
- По цијени од 16 КМ, нови корисници су могли да купе ТАГ уређај и да кроз наплатне станице пролазе без стајања и чекања у редовима. Током ове године продали смо 10.546 ТАГ уређаја, што је за скоро дупло више него у 2023. години - рекао је Ћорић.
Ћорић је навео да данас, у укупном износу наплаћене путарине, корисници ТАГ уређаја учествују са више од 30 одсто.
"Када је већ ријеч о путарини, морам да кажем да смо у овој години забиљежили рекордан приход по основу путарине, и то у августу, када је наплаћено готово четири милиона КМ. Закључно са новембром, остварен је приход од 35,2 милиона КМ, док је за цијелу прошлу годину износио 35,8 милиона КМ, тако да са правом очекујемо да годину закључимо са више од 40 милиона КМ у каси", истакао је Ћорић.
Он је навео да се ауто-путевима у Репубилци Српској из дана у дан креће све више возила, те истакао да је апсолутни рекорд остварен у августу, када је евидентирано 738.170 возила.
Ћорић је додао да су у овој години корисницима омогућили једноставнији начин допуне корисничких рачуна, и то путем мобилне апликације "Аутопутеви – ЕНП".
- За сада имамо 4.448 корисника, а њих 3.637 активно је користило свој налог преко мобилне апликације. Корисници апликације, за сада, могу да допуне своје рачуне и прате потрошњу, а наш следећи корак у унапређењу услуга јесте потенцијална интеграција са другим сервисима за плаћање, као што су апликације за мобилно банкарство, телеком оператери и слични сервиси - најавио је Ћорић.
Он је прецизирао да је за наредну годину планиран редизајн мобилне апликације и развој додатних функционалности за бизнис кориснике, односно за правна лица и фирме, које имају флоте возила, како би им олакшали кориштење ТАГ уређаја.
Ћорић је подсјетио да су у току финалне активности на увезивању система електронске наплате са "Путевима Србије", тако да ће корисници убудуће користити један ТАГ за плаћање путарине при путовању у Србију.
- Нешто слично за сада имамо са Федерацијом БиХ, односно нашим корисницима смо понудули могућност да на својим ТАГ уређајима инсталирају рачун Аутоцеста ФБиХ и да само једним уређајем плаћају путарину и Републици Српској и у ФБиХ - навео је Ћорић.
Кад је ријеч о новитетима, Ћорић је указао на недавну измјену правилника о наплати путарине, у дијелу који се односи на категоризацију возила, која је сада усклађена са позитивним европским искуствима и прописима.
Он је подсјетио да је досадашњом категоризацијом била прописана само једна висина на првој осовини, на основу којег су возила била разврставана од прве до четврте категорије.
- Измјенама правилника висински распон подијељен је на три нивоа што ће умногоме олакшати власницима неких возила, која су због ситне разлике у висини била сврстана у веће категорије, па су самим тим плаћали више на име путарине. То су углавном мања доставна возила, комбији или кедији - рекао је Ћорић.