Сорека позвао политичке актере да постигну потребне компромисе
Сорека је, одговарајући на питање Срне да ли је реално да ће БиХ отворити прва преговарачка поглавља са ЕУ у марту наредне године, рекао да је много пута у овој земљи виђено да је напредак могућ када постоји политичка воља.
- За отварање првих преговарачких поглавља потребно је претходно предузети низ корака. Прво, треба усвојити преговарачки оквир, одржати међувладину конференцију, а затим се спроводи процес скрининга који је потребно финализирати прије отварања поглавља. Нажалост, након што је у марту /ове године/ дато зелено свјетло за приступне преговоре, много времена је протраћено - истакао је специјални представник ЕУ за БиХ.
Сорека је напоменуо да је, на примјер, мало вјероватно да ће у децембру на Европском савјету, који представља самит лидера земаља чланица ЕУ, бити усвојен преговарачки оквир.
- Међутим, реално се то може догодити на сљедећем Европском савјету у марту ако БиХ учини свој дио посла. Важно је нагласити да су врата за чланство у ЕУ отворена. Брзи напредак је могућ, међутим на надлежним је у БиХ да одлуче да ли ће ту прилику искористити или не - сматра шеф ЕУ Делегације у БиХ.
Сорека је потцртао да је приступање ЕУ и даље најбоља гаранција просперитета и стабилности за људе у БиХ, а европски пут циљ око којег су сагласни политички актери широм земље.
- Што се тиче ЕУ, проширење је високо на листи приоритета за други сазив Европске комисије на челу са /Урсулом/ фон дер Лајен, која је преузела дужност 1. децембра. Имате предуслове за значајан напредак на европском путу у наредним годинама, ако то буду жељеле бх власти - поручио је специјални представник ЕУ у БиХ.
Он је указао да ЕУ не може жељети да се БиХ придружи Унији више од политичких актера у овој земљи.
- ЕУ има оквир закона и стандарда са којима треба да се усклади свака држава која тежи чланству у ЕУ. Тај оквир и заједничке вриједности су оно што држи на окупу разнолику Унију од 27 држава чланица. На свом европском путу, БиХ мора доказати да је спремна преузети обавезе које произлазе из чланства у ЕУ - навео је Сорека.
Према његовим ријечима, предности чланства у ЕУ су значајне, а једна од главних предности је пуни приступ највећем јединственом тржишту на свијету, као и повољни услови трговине са другим земљама широм свијета.
- Као држава чланица ЕУ, БиХ би могла користити ове врсте могућности, као чланица Уније са значајним утицајем на глобалној арени. Чланство ће такође учинити демократске институције БиХ функционалнијим, ојачати борбу против корупције и организованог криминала, унаприједити еколошке стандарде, довести до бољег образовања и здравствене заштите, итд - навео је он.
Сорека је указао да је с разлогом више од 71 одсто људи широм БиХ за ЕУ и сматрају ЕУ привлачним мјестом за рад, студирање и путовање.
- Желимо побољшати квалитет живота у БиХ да би се мањи број породица одлучивао на емиграцију, али и да би земља постала привлачнија дестинација за грађане и инвеститоре из ЕУ. БиХ баштини индустријску традицију, на коју је поносна, има повољан географски положај у срцу Европе, што би, ако се оснажи владавина права, требало привући инвестиције - рекао је Сорека.
Он сматра да је БиХ такође невјероватно лијепа земља, на јединственом тржишту на којем су заштићена права свих грађана, те да би "дигитални номад" из ЕУ који ради од куће лако могао изабрати да живи овдје.
Говорећи о приоритетима за 2025. годину, амбасадор Сорека је подвукао да су исти као и увијек – већа усклађеност са ЕУ.
- БиХ је добила зелено свјетло за отварање приступних преговора у марту 2024. године и вољели бисмо видјети даљи напредак у наредној години, укључујући усвајање преговарачког оквира и стварни почетак преговора - поручио је шеф Делегације ЕУ у БиХ.
Он је указао да јасно стављено до знања шта се очекује за усвајање преговарачког оквира, односно усвајање низа закона који су на чекању, а који ће бити усклађени са европским стандардима, као што су закон о судовима, свеобухватни закон о Високом судском и тужилачком савјету, закон о заштити личних података и закон о граничној контроли.
- Такође, очекујемо да БиХ именује главног преговарача и преговарачки тим који ће представљати БиХ и говорити једним гласом у име земље. Иако очекујемо већу усклађеност, важно је истаћи подстицаје за успостављање ближег односа са ЕУ", навео је Сорека.
Он је подсјетио да је ЕУ далеко највећи трговински партнер БиХ, на коју отпадају двије трећине укупне робне размјене.
Недавно сам био у Тешњу, гдје сам разговарао са привредницима. Као и у остатку БиХ, они се залажу за већи приступ јединственом европском тржишту. БиХ већ ужива многе погодности партнерства са ЕУ, укључујући чланство у програмима вриједним више милијарди евра као што су и Ерасмус плус, Хорајзон Јуроп, Кријетив Јуроп, ЕУ за здравље, Дигитал Јуроп, додао је Сорека, напомињући да ЕУ жели продубити то партнерство и да БиХ користи средства из Плана раста.
Он је указо да План раста има потенцијал да трансформише привреде на Балкану и нуди многе предности чланства у ЕУ прије самог приступања.
Централни елемент Плана раста је снажнија интеграција привреда у региону са јединственим европским тржиштем, што ће отворити огромне економске могућности. Шест милијарди евра је осигурано кроз План раста за подршку реформама. Принцип је да усвајање или имплементацију договорених реформи Европска комисија прати улагањем - појаснио је Сорека.
Специјални представник ЕУ је подсјетио да БиХ може добити више од милијарду евра у замјену за реформе.
- Међутим, предности нису ограничене само на инвестирање од милијарду евра – реформе ће такође учинити БиХ привлачнијом за пословање и покренути одрживи раст и отварање радних мјеста. То је заиста један сценарио који је добар и за привреду БиХ и њен европски пут - указао је шеф Делегације ЕУ у БиХ.
Он је изразио жаљење што се политички актери у БиХ нису успјели договорити око Реформске агенде са потребним нивоом амбиције да би у потпуности искористили План раста, што је потенцијално огромна пропуштена прилика.
- Позивамо надлежне да убрзо постигну консензус који ће омогућити грађанима ове земље да искористе ту јединствену понуду коју представља План раста - рекао је Сорека.
Говорећи о приступним преговорима, Сорека је као први важан корак истакао процес скрининга, наводећи да је ријеч о заједничкој активности Европске комисије и земље кандидата у оквиру које се врши процјена колико је земља припремљена за чланство у ЕУ.
- То се ради испитивањем усклађености земље с оним што називамо ацqуис цоммунаутаире /правна тековина/, односно са скупом закона и стандарда ЕУ. Свака област политика ЕУ се детаљно процјењује – посебан значај придајемо ономе што називамо "основне области", а обухвата демократске институције, владавину права, реформу јавне управе, основна права и борбу против корупције - рекао је Сорека.
Он је напоменуо да је су у припреми за процеса скрининга, институције БиХ већ добиле материјале са објашњењима.
- Међутим, скрининг се тек може обавити како треба након усвајања преговарачког оквира и након што се одржи прва међувладина конференција између држава чланица ЕУ и БиХ, којом ће се формално отворити приступни преговори. БиХ још није испунила неопходне услове за то, како је претходно наведено - рекао је Сорека.
Осим усвајања реформских закона, Сорека је као један од услова за напредак БиХ ка формалном отварању приступних преговора навео именовање главног преговарача и преговарачког тима.
- Они ће морати бити у стању да представљају земљу као цјелину и да говоре једним гласом. Такође им је потребно основно познавање и разумијевање процеса приступања ЕУ. Чули смо да владајућа коалиција напредује по овом питању и позивамо их да убрзају именовања - рекао је шеф Делегације ЕУ у БиХ .
Сорека је као још један услов за даљи напредак је да БиХ навео да је неопходно да се усвоји Национални програм за усвајање правне стечевине, гдје ће се навести кораци које ће земља предузимати у циљу усклађивања са законодавством и стандардима ЕУ.
Он је додао да је такође је потребно да БиХ брзо именује координатора за ИПА фондове који ће ефикасно координирати програмирање и располагање претприступним фондовима ЕУ.
- Све су то услови који су изводљиви и који се могу брзо реализовати уз политички договор. Важно је да БиХ што прије започне приступне преговоре – јер као што се види из примјера свих земаља које су успјешно завршиле приступне преговоре, процес приступања ЕУ доноси бројне предности које унапређују квалитет живота грађана - закључио је Сорека.