Кобаш Лучић: У процесу преговарања важно да сви желе истинско чланство у ЕУ
Лучићева је истакла да свака држава треба да одабере свој модел преговарања, те да је на БиХ да одлучи да ли ће имати једног или више преговарача.
- Преговори нису корак који се одвија преко ноћи, неке државе иду брже, неке спорије. Процес преговора свакако није спринт, него маратон - навела је Лучићева.
Она је указала на важност укључивања стручњака у овај процес и неопходност јасних процеса одлучивања унутар преговарачког система.
Лучићева је у разговору са представницима медија из БиХ који су боравили у студијској посјети Хрватској оцијенила је да су дешавања у Украјини подстакла ЕУ да додатно отвори процес проширења и приближавању Унији земаља у сусједству.
Лучићева је рекла да је геополитички тренутак подстакао ЕУ да поново осмисли начин на који се може проширити и обухватити европски континент с циљем заједничке стабилности, безбједности, те заједничког просперитета.
- Није тако случајно да је ове године донесена одлука о отварању преговора са БиХ, да је Украјина ушла у процес преговора, да Молдавија преговара, да Србија и Црна Гора остварују напредак у преговорима, Албанија и друге државе које су у процесу - навела је Лучићева.
Када је ријеч о темпу којим се БиХ креће у процесу придруживања ЕУ, Лучићева је рекла да се ти кораци некада могу чинти спорима, али да је одлука из марта о добијању зеленог свјетла за отварање преговора велики корак.
- За сљедећи корак морате остварити реформе које нису недостижне и искрено вјерујемо да ће сљедећи корак услиједити брзо - истакла је Лучићева.
Сумирајући ефекте хрватског чланства у ЕУ, Лучићева је навела да је Хрватска, осим потпуне трансформације друштва у процесу преговора, у првих 10 година чланства имала на располагању 25 милијарди евра из фондова ЕУ.
- Али није то једина корист уласка. Користи су у томе што сте дио клуба најразвијенијих и највиших вриједности, имате прилику да одлучујете о политикама и прописима које утичу на пола милијарде људи. Та корист није она која је прва видљива, али је не треба заборавити - закључила је Лучићева.
Јакша Пуљиз из хрватског Института за развој и међународне односе рекао је да су од уласка 2013. године у ЕУ, плате у Хрватској порасле више него двоструко и да привреда биљежи високе стопе привреног раста, захваљујући чему је са почетних око 60 одсто стигла до стопе од 75 одсто развијености ЕУ.
- У првој деценији чланства Хрватска је остварила велики економски напредак и он се добрим дијелом пренио на побољшање животног стандарда хрватских грђана - навео је Пуљиз, који је представницима 14 медија из Републике Српске и Федерације БиХ говорио о предностима чланства у ЕУ.
Кључни изазови у будућности, према његовим ријечима, остају рад на побољшању животног стандарда становништва, јер упркос бројним побољшањима у економској сфери, Хрватска биљежи одлив становништва, а да се то смањи треба наставити радити на побољшању животног стандарда.
- Без боље плаћених радних мјеста нећемо моћи да очекујемо знатније утицаје на побољшање животног стандарда, а до тога можемо доћи само ако приватни сектор буде у стању обезбиједити своју јачу позицију на међународним тржиштима - нагласио је Пуљиз.
Он је навео да се Хрватска мора трудити и тражити начине за рјешавање болних тачака у неким подручјима као што су правосуђе, здравство и управљање јавним предузећима, у којима након 10 година чланства ни изблиза нема мјеста задовољству стањем.
О Плану опоравка и отпорности и хрватском искуству као моделу за спровођење новог Плана раста за западни Балкан, новинарима је говорио специјани савјетник предсједника Владе Хрватске Звонимир Савић.
Посјету Загребу представника медија из цијеле БиХ, током које су о хрватским искуствима користи од чланства у ЕУ могли чути од високих званичника институција ове земље, организовала је Дирекција за европске интеграције БиХ уз помоћ Министарства спољних и европских послова Хрватске.