Утврђен Приједлог програма економских реформи Српске
Према овом акту, пројектоване стопе привредног раста Републике Српске у периоду 2025–2027. године износе 2,8 одсто, 3,1 одсто и 3,3 одсто респективно, саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе с јавношћу.
У периоду 2025–2027. године биће настављене иницијативе и реформски процеси, имајући у виду да је ријеч о сложеним и опсежним вишегодишњим реформским процесима, чија реализација ће допринијети реализацији главних циљева утврђених Програмом рада Владе Републике Српске, у кључним реформским областима.
У саопштењу се истиче да су структурне реформе организоване у оквиру три области, а које одговарају дефинисаним реформским стубовима Владе - конкурентност, одрживост и отпорност и људски капитал и социјалне политике.
У оквиру дефинисаних области предложено је седам структурних реформи и у оквиру њих 22 реформске мјере.
- Ове мјере усмјерене су на унапређење конкурентности привреде кроз подршку технолошком развоју у различитим областима које, између осталог, обухватају унапређења услова пословања, модернизацију платног промета, унапређења у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, ефикаснији систем управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом - наводи се у саопштењу.
У саопштењу се додаје да структурне реформе обухватају повећање ефикасности пословања јавних предузећа и њихово реструктурисање, енергетску и зелену транзицију, убрзану дигиталну трансформацију, модернизацију и обнову транспортне инфраструктуре у складу са циљевима Зелене агенде.
Планирано је и повећање запослености унапређењем усклађености образовања и развоја практичних знања и вјештина на тржишту рада и унапређење квалитета и ефикасности институционалних механизама за пружање услуга социјалне и здравствене заштите.
- Основ за израду овог значајног документа су Програм рада Владе Републике Српске, Смјернице Европске комисије и допринос социјалних партнера: Привредне коморе, Уније послодаваца и Савеза синдиката Републике Српске, те усвојени стратешки документи Српске - наводи се у саопштењу.
На данашњој сједници утврђен је и Приједлог закона о извршењу буџета Републике Српске за идућу годину који прописује начин кориштења прихода буџетских корисника и властитих прихода појединих буџетских корисника.
Овим актом, између осталог, прописано је да приоритет у исплатама имају пензије и остала права из пензијског и инвалидског осигурања, затим породичне, личне и цивилне инвалиднине, потом порези и доприноси на лична примања запослених, нето лична примања запослених, остала права из борачко-инвалидске заштите, обавезе према добављачима, те поврат јавних прихода на основу аката надлежних органа и остале обавезе.
Влада је данас утврдила и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о буџетском систему Републике Српске којим се, између осталог, уређује припадност и расподјела прихода од индиректних и директних пореза, као и непореских прихода у Републици Српској.
На иницијативу Савеза општина и градова Републике Српске, а с циљем постизања финансијске стабилности и развоја неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самопураве предложена је мјера да се развијеним јединицама у наредном периоду од три године умање износи прихода од индиректних пореза за одређени износ и тај износ усмјери у складу са критеријумима предложеним овим законом, у развој неразвијених јединица локалне самоправе.
Овим законом предложена је и расподјела дијела прихода од пореза на добит као изузетак граду Источно Сарајево, као јединој јединици локалне самоуправе у Републици Српској која, за разлику од осталих, нема могућност увођења или повећања властитих прихода.
Због специфичности структуре финансирања града Источно Сарајево предложено је издвајање од прихода од пореза на добит који плате привредна друштва на подручју града Источно Сарајево и то у омјеру 85:15 у корист буџета Републике Српске.
- На бази процјене остварења прихода од индиректних пореза за јединице локалне самоуправе у 2025. години, очекивани износ средстава за расподјелу јединицама локалне самоуправе које имају мање од 50.000 становника ће износити око девет милиона КМ - наводи се у саопштењу.
У саопштењу се додаје да наведено значи да би јединице локалне самоуправе које остварују веома ниске приходе у укупном износу добиле око 5,9 милиона КМ, док би осталима припало 3,1 милион КМ, осим три града који имају између 50.000 и 100.000 становника.
УТВРЂЕН ПРИЈЕДЛОГ ИЗМЈЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О РАЗВОЈУ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА
Влада Републике Српске утврдила је данас Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о развоју малих и средњих предузећа, који је предвиђен Програмом рада Народне скупштине Републике Српске за 2024. годину.
Разлози за доношење овог закона су потпуније прописивање сврхе и намјене подстицајних средстава, која се додјељују у области малих и средњих предузећа и прецизније одређивање корисника тих средстава, саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе с јавношћу.
Разлози су и усклађивање начина доношења стратешких докумената и израде извјештаја са прописима у вези са стратешким планирањем и усклађивање појмова и назива у закону у складу са законодавством Републике Српске /појмови предузетништво жена, друштвено предузетништво, називи министарстава и комора/.
У саопштењу се наводи да се прописи из области стратешког планирања уређују да Влада Републике Српске доноси секторске стратегије, те се овим законом мијења поступак и надлежни орган за доношење Стратегије развоја малих и средњих предузећа у Републици Српској, као свеобухватног развојног документа у овој области.
У дијелу Закона, којим се уређује поступак додјеле подстицајних средстава за развој малих и средњих предузећа, боље су прецизиране врсте подстицаја, њихови корисници, те формирање комисија за додјелу средстава - истиче се у саопштењу и додаје да се на овај начин додатно унапређује основ за спровођење поступака додјеле подстицајних средстава у овој области. Осим суштинских измјена и новина, овим законом врши се и формално усаглашавање назива органа и организација које имају активности и задужења у области малих и средњих предузећа, те прецизније нормирају дефиниције појединих појмова из ове области - наводи се у саопштењу.
Влада Републике Српске утврдила је данас и Приједлог закона о измјенама Закона о страним улагањима.
Разлози за доношење измјена овог закона садржани су првенствено у потреби усклађивања одредаба важећег закона са одредбама Закона о републичкој управи, према којем је послове који се тичу страних улагања у свој дјелокруг рада преузело Министарство привреде и предузетништва, а који су до тада били у надлежности Министарства за економске односе и регионалну сарадњу.
У саопштењу се наводи да се уједно врши и усклађивање са одредбама прописа који уређују стратешко планирање.
Разлози за измјене налазе се и у потреби да се унаприједе одређена рјешења узимајући у обзир праксу у примјени Закона, а нарочито у сегменту сарадње републичког нивоа и јединица локалне самоуправе с циљем привлачења и подстицања улагања у Републику Српску, као и потребе дораде одређених одредаба у техничком смислу.
ДУГОРОЧНО ЗАДУЖИВАЊЕ НАРЕДНЕ ГОДИНЕ ДО 862 МИЛИОНА КМ
Влада Републике Српске усвојила је данас Приједлог одлуке о дугорочном задуживању Српске у 2025. години којом се одобрава задуживање у максималном износу до 862.000.000 КМ.
Из Бироа Владе за односе с јавношћу саопштено је да ће начин и извори обезбјеђења ових средстава бити емисија дугорочних дужничких хартија од вриједности на домаћем финансијском тржишту, кредитно задужење код домаћих кредитора, зајам код међународних кредитора, међународних организација, међународних финансијских институција и страних влада, емисија обвезница на међународном финансијском тржишту.
Овом одлуком дефинисани су индикативни услови задуживања на домаћем и међународном финансијском тржишту, као и задуживање код међународних кредитора, односно зајмодаваца, међународних организација, међународних финансијских институција и страних влада, а коначни услови биће одређени у току преговора и прецизније дефинисани појединачним одлукама о задужењу Владе Српске.
Влада је усвојила и Приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2025. годину у максималном износу до осам одсто прихода остварених у претходној фискалној години.
Задуживање по основу емитованих трезорских записа током буџетске године, како је наведено, може се вршити по каматној стопи - максимално релевантни Еурибор плус 1,5 одсто, а са роком доспијећа трезорских записа најдуже до годину дана.
Усвојен је и Приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2025. години, којом се одобравају гаранције до износа од 800 милиона КМ, с тим да укупна изложеност Републике не може бити виша од законом дефинисаног ограничења, које износи 15 одсто БДП-а у тој години.
Влада је усвојила и Нацрт закона о помиловању којим се утврђује институција надлежна за давање помиловања, облици помиловања, те прописују кривична дјела за која се помиловање не може дати, поступање по молби за помиловање, надлежност Комисије за помиловање, садржај одлуке о помиловању, као и друга питања везана за одлучивање по молби за помиловање.