Макрон одбацио идеју о оставци, парламент данас гласа о повјерењу влади
- То нема смисла... Данас стојим пред вама јер сам два пута изабран вољом француског народа - рекао је Макрон, који борави у посјети Саудијској Арабији, преноси телевизија БФМ.
На Макронову оставку позвали су протеклих дана многи страначки политички званичници - од оних из редова крајње десничарског Националног окупљања (РН) до оних из екстремно левичарске Непокорене Француске.
Премијеру Мишелу Барнијеу пријети изгласавање неповјерења данас у парламенту, а Макрон је изјавио да "не може да вјерује" у ту могућност.
- Сматрам да посланици РН не могу по својој савјести да гласају за резолуцију која их вријеђа и вријеђа њихове гласаче - рекао је предсједник Француске, додавши да не вјерује ни да ће се социјалистички посланици усудити да изгласају неповјерење влади заједно са двије ектремне партије "које желе хаос".
Социјалистичка партија има 66 посланика у Националној скупштини, а њихови гласови и гласови посланика РН биће кључни за достизање апсолутне већине која је потребна за пад премијера и владе.
Национална скупштина данас од 16.00 сати гласаће о поверењу влади, што се у тој институцији није догодило од 1962. године, а што би земљу могло да гурне у велику политичку и буџетску неизвијесност.
Посланичке групе љевице и крајње десничарске странке у француском парламенту поднијеле су у понедјељак приједлог за изгласавање неповерења влади, након што је премијер Барније одлучио да искористи члан 49.3 француског Устава како би издејствовао усвајање буџетских мјера без гласања.
Уколико тај приједлог буде данас усвојен, Барније ће бити приморан да поднесе оставку послије само два и по мјесеца на челу владе.
Захтјев за гласање о повјерењу влади поднио је Нови народни фронт (НФП), љевичарска коалиција која укључује социјалисте, Зелене, крајњу љевицу и Комунистичку партију.
Марин Ле Пен, посланица и лидерка крајње десничарског РН, у понедјељак је појачала притисак на владу најављујући да њена странка такође подноси захтјев за изгласавање неповјерења.
Заједно, НФП и РН имају довољно посланика да сруше владу.
Наиме, да би био усвојен, за приједлог о неповјерењу влади треба да гласа најмање 288 посланика, а љевица и крајња десница располажу са 322 посланика.
Барније се у понедјељак позвао на члан 49.3 Устава како би наметнуо контроверзни нацрт буџетских мера без одобрења парламента, након што му је РН дао рок до тог дана да унесе измјене у приједлог буџета које је та странка предложила, запријетивши да ће у супротном подржати приједлог за изгласавање неповјерења влади.
Барније је у недјељу одустао од планираног повећања пореза на струју, али је Лепен саопштила да то није довољно.
Та странка је тражила и повећање пензија у складу са инфлацијом, да се не смањују субвенције државе за лијекове и да се не повећава цијена гаса, као и смањење француског доприноса буџету ЕУ.
Француски предсједник Макрон би могао да затражи од странака, уколико влада падне, да успоставе нову коалициону већину или да именују строго технократску владу, доводећи људе из спољних политичких кругова да управљају земљом до нових парламентарних избора идућег љета.
Општи избори се у Француској не могу одржати у року од 12 мјесеци од претходних избора.