Oбиљежено десет година крсне славе на Унесковој листи
У обраћању званицама, директор Етнографског музеја Марко Крстић је у сриједу увече подсјетио да се ради о првом упису Србије на Унескову листу, додавши да је "слава део српског наслеђа, специфика наше културе и традиције", и да су се потрудили направити "књигу која ће бити једна врста бревијара о крсној слави".
- Шта је слава него заједничка трпеза - нагласио је Крстић, истакавши да је важно славити све уписе Србије на Унескову, попут кола или гусала, оцијенивши да је "сваки упис дипломатска побједа".
Секретар Националне комисије за сарадњу са Унеском Јасна Зрновић је нагласила да наћи се на листи Унеска није једноставан задатак, како се у нашој јавности често мисли, а упис значи да се држава обавезује да ће елемент чувати, поштовати конвенцију и све препоруке, што нимало није лако.
-То што славимо је обавеза. Славимо што имамо прилику да заштитимо - истакла је Зрновић.
Виши кустос и начелница Центра за нематеријално културно наслеђе Србије Данијела Филиповић је подсјетила на значај рада многобројног тима на номинацији славе за упис на листу Унеско, и истакла колико је слава "виталан елемент културног наслеђа", док "разноликост пракси сведочи колико је слава присутна у свим домаћинствима".
Према њеним ријечима, Србија очекује упис Ковачичког наивног сликарство на Унескову листу, а ради се на номинацији Пиротског ћилимарства.
Књигу је представио музејски савјетник Милош Матић који је истакао да је за номинацију било потребно претходно урадити темељно етнографско истраживање и дати грађу, односно документовати шта је прослављање славе.
Етнографски музеј је са стручњацима из других установа, спровео обимна истраживања 2010. и 2011. године, која су била основа за "Славу породице", јединствену збирку есеја еминентних стручњака на тему породичне славе која освјетљава савремене облике и значај слављења у данашњем времену.
Матић је додао да зборник садржи радове етнолога, антрополога, али и оне који су обухватили и етномузиколошки и етнолингвистички приступ, и да се на основу њега "неће моћи сазнати све о слави, али хоће јединство у различитости".
-Представљамо да се слава слави на различите начине, али је њена религијска суштина свуда иста. Она се упорно стољећима не мијења и до даљег се неће мијењати, а то је витални елемент нематеријалног културног насљеђа - нагласио је Матић.
Етнографски музеј је поред књиге приредио и изложбу "Породична слава", којом представља континуитет дјеловања на биљежењу и документовању породичне славе, кроз одабране предмета из своје збирке, као и своје и фотографије документације Центра за нематеријално културно насљеђе.