Кустурица: Да Запад није био похлепан, ово се не би десило
Према Кустурициним ријечима, монетизовани свијет који је створен на Западу доживљава “благи колапс“, не зато што западне државе не могу да врате своје дугове или да штампају још новца.
- Они сад улазе у фазу и у кризу у којој коцкар у Индонезији, кад излази из коцкарнице са пуно освојених жетона, кад хоће да промијени лову, неће узимати долар, јер долар је пољуљан не због тога што је то неко хтио. Наравно, многи су то хтели, али је у својој суштини исушена база, која обавља његову репродукцију. Хоћу да кажем, прича о лакоћи живота уз геџете, уз ту идеју да је видеоигра заправо прави филм у којем ми учествујемо, није баш до краја тачна и тиква и крушка и парадајз морају да се произведу, ако не већ штампају као што је рекао Бил Гејтс, али то је дио нечега што је опасно и што у тој цивилизацији долази на ивицу - објашњава он.
Америци се сада враћа оно што је 1974. и 1975. урадио тадашњи предсједник Ричард Никсон, када се приближио Кини – пројектовао је велике америчке инвестиције и научна достигнућа кроз јефтину кинеску радну снагу и сада им се то враћа кроз појаву великих сила, економских, војних или културолошких, као што су Русија, Кина или Бразил.
Гдје се све ту, по вашем мишљењу, сад уклапа Доналд Трамп и његова побједа?
Његова појава уопште није безазлена, зато што се она качи на основне принципе слободе и једнакости, што су заправо били производи Америчке револуције, односно Француске буржоаске. Колико је то сад оствариво уз идеју која је код њега врло јасна била у прошлом мандату – ако хоћеш да те чувамо мораш да платиш рекет, не можеш да будеш НАТО пакт, а да не дајеш довољно од свог БДП-а? Неке земље дају више, неке мање, али очигледно недовољно да би се тркале са Кином и са Русијом управо у наоружању.
Јер послије лука и стријеле дошло је жељезо, па је био мач, па су били оклопи, тако су српски војници успели да убију цара Мурата, зато што су могли да се пробију са добрим металима и добром опремом. Сад је питање ко је има, и ту могу да кажем једну ствар која је једна врло снажна импресија. Нови авион, Су-57, је конструисан на машти која авион шаље путањама које су непредвидиве. Његов обртни момент и његов плес на небу никада неће бити предмет научника који форматирају Ф-35 или нешто што може да се дигне, слети, брзо лети, баци бомбу, а овдје је одједном нека рапсодија на небу. И ту се, у тим идејама о предметима, о човеку, о његовом животу, о ратовању на крају, може извести закључак чија је будућност. Или, која цивилизација уз Америчку може да опстане.
Цијели интервју прочитајте ОВДЈЕ.