Утврђене измјене и допуне Закона о високом образовању
Разлог за доношење измјена и допуна Закона о високом образовању (по хитном поступку) је тај што је у периоду од усвајања важећег Закона о високом образовању (Службени гласник Републике Српске, број 67/20) до данас Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање континуирано пратило примјену Закона у пракси и могућност разраде законских одредаба кроз подзаконске акте.
Као резултат ове контроле над примјеном Закона, утврђено је да постоји потреба да се поједине одредбе Закона прецизније дефинишу, да се поједине ситуације законски уреде које до сада нису биле уређене и да постоји потреба разраде законских одредаба кроз подзаконске прописе.
Усвајање Закона о измјенама и допунама Закона о високом образовању (по хитном поступку) у општем интересу је за област високог образовања Републике Српске јер ће се овим законом омогућити хитно усаглашавање са најновијим достигнућима у области науке и умјетности, у области избора у звања наставника и сарадника, као и у области регионалне мобилности наставника и сарадника.
Поред наведеног, у општем је интересу и усаглашавање са новоусвојеним Законом о Агенцији за високо образовање Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 42/24), посебно са одредбом којом се прописује да високошколска установа престаје да ради даном коначности рјешења којим се одбија захтјев за акредитацију.
Према томе, ради се о усклађивању одредаба два закона и о хитном омогућавању надлежној инспекцији брже и ефикасније поступање у случајевима када високошколска установа не испуњава услове за акредитацију.
Измјенама и допунама Закона о високом образовању по први пут се у систем високог образовања у Републици Српској прописује Програм афирмативних мјера за упис кандидата са малигним обољењима и инвалидитетом. Прописивање наведених измјена је у општем интересу, а допринијеће бољој инклузији студената из наведених категорија и лакшем упису и образовању наведених студената.
Влада Српске утврдила је Нацрт закона о органској производњи, који је усклађен са Стратегијом развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске за период 2021-2027. године.
Приступило се доношењу новог законског рјешења, између осталог и због тога што је постојећи закон донесен 2013. године.
С обзиром на то и да је органска производња један од приоритета БиХ за приступање ЕУ, било је потребно приступити изради новог закона, како би се одредбе новог законског рјешења које регулише органску производњу ускладиле са новом Уредбом Европског парламента и Савјета Европе о органској производњи и означавању органских производа.
Такође, како постоји један број произвођача који извозе органске производе у ЕУ и друга свјетска тржишта, било је неопходно донијети нови закон, како би се обезбиједила еквивалентност са ЕУ прописима и наставак извоза органских производа из Републике Српске.
Предложеним рјешењем закона у односу на тренутни уводи се Регистар органских и произвођача у периоду конверзије, предност у производњи даје се биљкама и животињама са нашег подручја, односно старим сортама биљака и раса животиња, односно очувању генетичких ресурса, групна цертификација која омогућава малим произвођачима удруживање у групу и на тај начин пласман органских производа.
Нацрт закона прописује да сваки органски производ треба да има ознаку за органски производ, чија употреба је обавезна за све органске производе који се стављају у промет, укључујући и производе из увоза.
На овај начин потрошач ће бити сигуран да је у питању органски производ, а нарочито када је ријеч о производима из увоза (из разлога што земље имају различите ознаке за органске производе, а на наше тржиште долазе производи из различитих дијелова свијета).
На данашњој сједници, Влада Републике Српске расправљала је и упознала се са Информацијом о поступању Уставног суда БиХ у вези са Захтјевом број У-6/24 за рјешавање спора са ентитетом Република Српска због доношења Одлуке о начину и условима продаје непокретности у својини Републике Српске, које се налазе у оквиру посебног подручја Јахорине јавним надметањем–лицитацијом, број 04/1-012-2-4406/23, од 28.12.2023. године ("Службени гласник Републике Српске", број 114/23).
Влада Републике Српске заузела је став и констатује да је поступак продаје непокретности на Јахорини на локалитету Вучији мост спроведен у складу са законима Републике Српске.
Такође, Влада је констатовала да је комплетна процедура продаје, да је уплаћен цјелокупан износ у буџет Републике Српске и купац укњижен у катастарску евиденцију као власник, окончана прије подношења захтјева 13 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ од 12.3.2024. године и у моменту доношења одлуке Уставног суда БиХ, те је одлука непримјењива.
Такође, Влада Републике Српске је констатовала и заузела став да се овим поступцима и одлукама Уставног суда БиХ кроз судске одлуке настоји увести пракса одлучивања о имовини Републике Српске.
Влада Српске је усвојила Информацију о предузетим активностима на пројекту изградње стамбених објеката оштећених у земљотресу на подручју општина Љубиње, Берковићи и Билећа.
Републички секретаријат за расељена лица и миграције је покренуо реализацију пројекта изградње стамбених објеката на подручју општине Љубиње, Берковићи и Билећа за породице чији су објекти оштећени у земљотресу.
Процијењена вриједност за девет стамбених објеката у општини Берковићи је 789.290,00 КМ, за изградњу једног стамбеног објекта у општини Билећа је 82.880,00 КМ и за изградњу вишепородичног стамбеног објекта са шест станова са вањским уређењем у општини Љубиње је 747.930,00 КМ. Укупна вриједност пројекта за све три општине износи 1.620.100,00 КМ.
Влада Републике Српске се упознала са Информацијом о статусу седам институција културе на нивоу БиХ и исту прихвата и закључила је да не постоји уставноправни основ за доношење предложеног закона о установама културе на нивоу Босне и Херцеговине. Подсјећамо да је господин Шмит повукао још један у низу потеза који представљају директно кршење документа који је у БиХ донио мир.
Ријеч је о наметнутој Одлуци о финансирању Националне и универзитетске библиотеке БиХ и ултиматуму упућеном Савјету министара БиХ да у року од 60 дана донесе закон којим би се предложио начин функционисања седам институција културе на нивоу БиХ и то: Национална и универзитетска библиотека, Земаљски музеј, Хисторијски музеј, Музеј књижевности, Музеј позоришне умјетности, Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица, Кинотека и Умјетничка галерија.
Подсјећања ради, покушаји доношења Закона о тзв. институцијама културе од значаја за БиХ трају још од 2009. године. Република Српска од тада до данас има исти став који се састоји у сљедећем: Не постоји уставни основ за доношење закона о установама културе на нивоу Босне и Херцеговине, а то из разлога што су одредбом члана III тачка 1. Устава БиХ Надлежности институција Босне и Херцеговине децидно наведене надлежности институција БиХ, у које не спада питање културе и заштите културних добара, а тачка 3 а. истог члана, прописује да све владине функције и овлаштења која нису Уставом БиХ изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима. Такође, напомињемо да је Амандманом XXXII на члан 68. Устава Републике Српске прописано да Република уређује и обезбјеђује, између осталог и културу и заштиту културних добара, а то значи да је област културе и заштите културних добара у искључивој надлежности ентитета.
При томе потребно је нагласити да ни на основу члана III тачка 5. Додатне надлежности, ова питања нису обухваћена, a сaмим тим и нe мoжe дa сe врши прeнoс нaдлeжнoси са ентитета на заједничке институције Босне и Херцеговине, јер она и нису у домену Анекса 5. до 8. Општег оквирног споразума, нити су та питања релевантна за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног статуса БиХ, да би Босна и Херцеговина преузела те надлежности.
Закон који би седам институција културе третирао као институције Босне и Херцеговине нема правни основ у Уставу БиХ (Анекс 4) нити било којем другом анексу јер у њима није прописано нормативно сљедништво Босне и Херцеговине над поменутим установама.
Како би предложени закон регулисао установе културе од значаја за Босну и Херцеговину а побројане установе и институције, које би биле предмет ове законске материје и територијално и административно припадају Федерацији Босне и Херцеговине, односно Кантону Сарајево или Граду Сарајево, те како је Федерација БиХ надлежна за област културе, у складу са Уставом БиХ и Уставом Федерације БиХ, из наведеног произилази да Федерација БиХ треба да законски регулише питање оснивања, финансирања, статуса и значаја ових установа.
Треба нагласити да је 2020. године, питање рјешавања правног статуса и финансирања седам институција културе на нивоу БиХ могло бити ријешено да је прихваћена иницијатива Владе Кантона Сарајево.
У поменутој иницијативи затражено је да финансирање ових институција преузме Влада Кантона Сарајево на шта је Министарство просвјете и културе Републике Српске дало позитивно мишљење својим актом број: 07.06/052-8127/20 од 9. октобра 2020. године.
Поменутим актом, Министарство просвјете и културе је, уважавајући надлежности Кантона Сарајево, прихватило иницијативу Владе Кантона Сарајево, те навело да Кантон Сарајево треба трајно да преузме управљање, руковођење и надзор над радом наведених седам институција културе.
Имајући у виду напријед наведено, очигледно је да господин Шмит није имао, или није узео у обзир, све потребне информације, те је из тог разлога посегнуо за новим наметањима одлука које су у директној супротности са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ.