latinica  ћирилица
18/11/2024 |  20:23 ⇒ 20:24 | Аутор: СРНА

Отворена изложба о Михајлу Пупину

На Палама је вечерас отворена изложба "Са пашњака до научењака" поводом 170 година од рођења српског научника и проналазача Михајла Пупина чији је аутор Савез иноватора Републике Српске.
Изложба "Са пашњака до научењака" - Фото: СРНА
Изложба "Са пашњака до научењака"Фото: СРНА

Члан Управног одбора Савеза иноватора Републике Српске Жива Макрин изјавио је новинарима да изложба обухвата 31 постер на којима је сликом и текстом илустрована богата биографија чувеног српског научника.

- Пупин је рођен у Идвору код Ковачице. Он се никада није одрекао родног краја, а послије ратова који су се десили, и даље је помагао своје мјесто. Био је најбољи амбасадор Србије - рекао је Макрин.

Он је додао да је Пупин за вријеме Првог свјетског рата окупљао добровољце и слао их у Србију у огромном броју, као и донације кроз хуманитарне фондове.

Макрин је навео да је Пупин касније формирао два фонда - за помоћ студентима и ученицима, те изградњи цркава, а послије 1945. године тадашња власт га је једноставно анулирала и ти фондови су нестали.

Он је рекао да је Савез иноватора Републике Српске приредио и друге изложбе о великанима и научницима, као што су Никола Тесла, Милева Марић-Ајнштајн, Милутин Миланковић.

Макрин је најавио да ће изложба бити представљена и у другим градовима Републике Српске.

Посјетиоци ће изложбену поставку на Палама моћи да погледају до суботе, 23. новембра.

Српски физичар и проналазач Михајло Пупин, чији су самоиндукциони калемови /Пупинови калемови/ омогућили пренос телефонских разговора на великој даљини, рођен је 9. октобра 1854. године.

Из родног Идвора, у Банату, 1874. године, након школовања у Панчеву и Прагу, Пупин је отишао у Њујорк, гдје је завршио Универзитет Колумбија, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера.

Пупин је цијели живот посветио образовању и доброчинству.

Био је први Србин који је добио Пулицерову награду 1924. године за аутобиографску књигу "Од пашњака до научењака".

Краљевина Србија га је 1912. године именовала за почасног конзула у САД. Ову дужност обављао је до 1920. године.

Пупин је по завршетку Првог свјетског рата, као тада већ познати и признати научник, али и политички утицајна фигура у Америци, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције, када се одлучивало о одређивању границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Михајло Пупин умро је 1935. године у Њујорку.