Жупљанин: Споразум који је зауставио рат, данас значајно девастиран
- Позивање на рат и сталне пријетње ратом које долазе из ФБиХ и од страног фактора на крају ће највише допринијети коначном распаду БиХ - рекао је Жупљанин Срни.
Жупљанин је истакао да је за Републуку Српску и српски народ једино прихватљива БиХ која је договорена Дејтонским мировним споразумом као међународним уговором, са изворним дејтонским надлежностима и овлашћењима, а све остале волунтаристичке варијације нису прихватљиве и само могу убрзати процес нестанка БиХ.
- Послије свих ових година, крајње је вријеме да сви релевантни фактори у БиХ и изван ње разумију да је једино могућа БиХ заснована на конструктивном демократском дијалогу два ентитета и три конститутивна народа у условима мира и стабилности. У сваком другом случају и одсуству воље српског народа - нема БиХ - упозорио је Жупљанин.
Он је рекао да је Дејтонским мировним споразумом окончан крвави грађански рат у БиХ, напомињући да је овај међународни уговор одржао мир свих ових година након његовог парафирања.
- Ниједна од зараћених страна није добила оно што је тражила и што је очекивала, јер су захтјеви свих страна били максималистички. Под притиском међународних преговарача све стране су направиле одређене уступке и попуштања. Тадашња БиХ се одрекла захтјева за стварање централистичке унитарне муслиманске БиХ - подсјетио је Жупљанин.
Према његовим ријечима, Република Српска и српски народ су одустали од самосталне и независне државе српског народа, а слично су урадили и представници хрватског народа и тако је настала дејтонска БиХ са јасно утврђеном унутрашњом структуром и надлежностима установљених нивоа власти.
- Српском народу је била прихватљива Република Српска и њене прецизно дефинисане надлежности које су је де факто одредиле као државу српског народа - јасно дефинисана територија, народ и народи који у њој живе, граница-територијално разграничење са сусједима, Војска, Устав, финансијски систем - навео је Жупљанин.
Он је указао да су Србима биле прихватљиве и остале перформансе које одређују субјективитет државе, као што су специјалне паралелне везе са другим државама, територијални интегритет и суверенитет - учешће у власништву над Брчко дистриктим и одређена овлашћења у спољној политици.
Према његовим ријечима, то није било оно што су Срби тражили, али је било довољно за високи степен аутономије и самосталности у оквиру дејтонске БиХ.
- И друге двије стране су пристале на такво уређење, прије свега ради чињенице да нису могле војнички побиједити Војску Републике Српске, чак ни уз помоћ НАТО-а, јер да јесу, Дејтонског мировног спиразума не би ни било, већ би муслимани добили државу по својој вољи, ратном побједом удружених злочиначких снага - појаснио је Жупљанин.
Жупљанин је закључио да је, нажалост, одмах послије парафирања и потписивања Дејтонског мировног споразума, муслиманска страна, уз свестрану подршку страног фактора, почела да ради на разградњи споразума примјеном силе и пријетњом употребе силе.
Пуних 29 година навршиће се 21. новембра од парафирања Општег оквирног споразума за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.