Будимир: Српској је стало до квалитетног образовања, нема поскупљења школарина, смјештаја и хране
- Неће бити поскупљења школарина, неће бити поскупљења смјештаја у студентским домова, као ни исхрана у њима. Ево да умиримо све који имају бојазан и да демантујемо све оне који спинују - рекао је Будимир у подкасту СРНЕ.
Он је указао да је бесплатно школовање обезбјеђено за све студенте који редовно уписују први и други циклус студија, те да с тим у вези Влада и ресорно министарство суфинансирају боравак у студентским домовима и исхрану, поручивши да Српска неће мијењати ту политику.
- Српској је стало да студирање овдје буде на што квалитетнијем нивоу и да подржи све оне младе људе који су одабрали да студирају у Републици Српској - истакао је министар Будимир.
Према његовим ријечима, Република Српска је јединствен примјер у региону када је ријеч о подршци студентској популацији, те је одбацио све нетачне наводе о кашњењу у исплати стипендија, наводећи да се за ту намјену издвајају 2,2 милиона КМ.
- За прошлу академску годину конкурс се расписује у октобру. Ранг листа је била у фебруару, тако да су од марта кренуле исплате стипендија. Прима се 10 стипендија по 200 КМ. До сада је исплаћено седам, до краја мјесеца и осма, а до краја године биће завршен циклус од десет стипендија - појаснио је Будимир.
Он је навео да се исплаћују и додатне стипендије за дефицитарна занимања, студенте са инвалидитетом и оне из социјално угрожених категорија.
ДЕСЕТИНЕ МИЛИОНА КМ ЗА ИНФРАСТРУКТУРНЕ ПРОЈЕКТЕ НА УНИВЕРЗИТЕТИМА
Министар Будимир навео је да су завршени и да ће се градити инфраструктурни пројектни вриједни неколико десетина милиона КМ на оба јавна Универзитета у Републици Српској.
- Завршен је Студентски културни центар, и то је вјероватно једна од најсавременијих студентских позорница у региону. У тај пројекат уложено је око два милиона КМ. Завршена је и зграда Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, са додатним средствима од око 11 милиона, а планирано је и потупно уређење Кампуса - рекао је Будимир у подкасту СРНЕ.
Због тога су, каже он, предузете све мјере обезбјеђења Кампуса у Бањалуци, не само из практичних, већ и безбједносних разлога с обзиром да је БиХ земља са највећим бројем терористичких аката у региону.
- Ми морамо имати апсолутну контролу и урадити све што је могуће да повећамо безбједност наших студената и то радимо. Све док сам министар, посебно ћу о томе водити рачуна - категоричан је Будимир.
Он је подсјетио да ће у овиру Кампуса бити изграђен научно-технолошки парк, а ријеч је о пројекту вриједном 38 милиона КМ.
Када је ријеч о Универзитету у Источном Сарајеву, Фоча ће добити још једну зграду студенстког центра вриједну 23 милиона КМ.
- Та средства су обезбјеђена из Саудијског фонда и тренутно су "заглављена" због блокаде бошњачке стране у Савјету министара. Очекујем да средства буду одблокирана до краја ове године и да кренемо да завршавамо те пројекте", рекао је Будимир.
Он је нагласио да је у завршној фази зграда Факултета физичке културе и спорта на Палама, а да је претходно завршена изградња зграде Ректората чија је вриједност више од 11 милиона КМ.
- Заједно са студентским центром у Источном Новом Сарајеву, та два пројекта коштала су 20 милиона КМ. Правимо и посебну салу за Музичку академију, те посебну сцену која ће јединствена - рекао је ресорни министар.
ПОЗИЦИЈА И НАУЧНИ РАД НА УНИВЕРЗИТЕТИМА У СРПСКОЈ
Говорећи о рангирању и положају Универзитета из Републике Српске министар Будимир је рекао да је задовољан са растом и њиховим положајем на свјетским ранг-листама.
- Универзитет у Бањалуци други је универзитет у БиХ, и сигурно водећа високошколска институција у БиХ. Оба јавна универзитета, и у Источном Сарајеву и у Бањалуци, имају наставни кадар који обавља научни рад, што је изузетно битно. Често се мисли да је универзитет прије свега наставна институција, али он је и научна и наставна институција - истакао је Будимир.
Каже да су успјеси Универзитета видљиви кроз објаве научних радова у свјетским часописима, те додаје да су научници из Српске на факултетима награђени захвалницима, али и финансијски.
- С друге стране, друштвено-хуманистичке науке морају да остану заштићене кроз одређене националне пројекте, због чега се кренуло са два паралелна процеса. Један је био да се техничке и природне науке максимално интернационализују, док се друштвене и хуманистичке науке ојачавају без девалвације у квалитету, тако што се домаћи часописи максимално помажу - појаснио је Будимир.
С тим у вези, наводи да је важно да домаћи часописи добију на квалитету.
- Потребно је да се повезују посебно са партнерским институцијама и часописима у Србији и да на тај начин урадимо заштиту национално-идентитетских дисциплина у друштвеним наукама као што је језик, историја, чак и социологија - рекао је Будимир у подкасту СРНЕ.
Он је навео да су велики искорак направили појдинци из природних наука, као и медицине, гдје се биљеже озбиљни успјеси.
- У медицини не можете тек тако да вршите политизацију неких истраживања. Тако је у машинству или електротехници, док рецимо у мојој области - политикологији, идеологија је дио уредничке политике - појаснио је Будимир.
Он је указао и на значај објава научних радова и истраживања у високорангираним међународним часописима, те као добар примјер наводи Саобраћајни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Електротехнички факултет и катедру Хемије на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци.
- Република Српска ће у наредном периоду покушати да издваја значајнија средства за науку како бисмо могли да профилишемо и усмјеравамо одређена истраживања која требају нашој академској заједници, али и Републици Српској у цјелини - закључио је Будимир.