Укључити 37 домова здравља у трезорски систем од наредне године
Прелазак јавних здравствених установа на трезорски систем пословања једна је од планираних активности за заустављање тренда повећања укупних обавеза у здравственом систему, а одређене активности на овом плану се проводе неколико посљедњих година.
Из Министарства наводе да су досадашњим активностима Владе Српске у трезорски систем пословања укључене 22 јавне здравствене установе, од којих је за четири оснивач Република Српска и 18 домова здравља, чији су оснивачи надлежне јединице локалне самоуправе.
У трезорски систем пословања најприје је укључено шест здравствених установа и то Завод за стоматологију, Завод за судску медицину и Завод за трансфузијску медицину те домови здравља Челинац, Дервента и Братунац, што се показало као успјешан модел, додају из Министарства.
Затим је од 1. јануара 2022. године на трезорски систем пословања прешло још 15 домова здравља и Завод за форензичку психијатрију Соколац.
Приликом избора домова здравља за улазак у трезорски систем од почетка 2022. године, узети су у обзир параметри регионалне покривености, заступљености свих величина установа са аспекта броја запослених, броја корисника услуга, износа прихода који остварују од Фонда здравственог осигурања Српске, стања обавеза и слично.
- С обзиром на то да је измирење обавеза из претходног периода један од најважнијих предуслова за улазак здравствених установа у трезорски систем Републике Српске, како се буџети општина и градова и републички буџет не би додатно оптеретили и тиме угрозило њихово функционисање, Влада Српске је издвојила око седам милиона КМ за измирење обавеза из претходног периода свих здравствених установа које су 1. јануара 2022. године прешле на трезорски систем пословања - наведено је из Министарства.
Када је у питању значај ове мјере, из Министарства напомињу да уласком јавних здравствених установа у трезорски систем пословања, оне престају да функционишу као индивидуалне пословне цјелине и постају интегрални дио јединственог трезорског система Српске, што првенствено значи јединствен систем финансијског планирања, трошења и контроле.
Јединице локалне самоуправе, као оснивачи локалних домова здравља, добијају могућност и надлежност непосредног праћења планирања, управљања и контроле финансијског пословања надлежног дома здравља.
Из Министарства наглашавају да су локални трезори одговорни за измирење редовних обавеза у складу са одобреним финансијским планом, односно одлуком о усвајању буџета општине или града.
"Тиме се доприноси већој стабилности у пословању домова здравља с обзиром да буџет општине или града постаје гарант финансијске сигурности да ће се услуге пружати у складу са планом и буџетом, што је нарочито важно у условима непредвиђених догађаја и ванредних ситуација", наведено је из Министарства.
Поред тога, с обзиром на то да буџетски корисници имају обавезу да припремају и достављају надлежној служби општине или града своје буџетске захтјеве, прелазак на трезорски систем пословања за домове здравља значи и јачање функције планирања.
Имајући у виду да буџетски корисници, у складу са Законом о трезору, могу стварати обавезе највише до износа средстава одобрених у буџету, омогућава се ефикасније и рационалније кориштење јавних ресурса и виши ниво контроле трошкова у здравственом систему.
- Трезорски систем омогућава боље финансијско планирање и управљање, те ограничава установе у стварању обавеза за чије измирење нису предвидјели средства. Преласком јавних здравствених установа на трезорски систем пословања успоставља се и боља контрола унутрашњег дуга, јер се ограничава ранија пракса појединих установа у погледу неизмиривања обавеза према Пореској управи Српске - истакнуто је из Министарства.
Досадашња искуства, како се наводи, показала су да трезорски начин пословања омогућава квалитетније и транспарентније финансијско планирање, управљање и контролу трошења јавних средстава.
Из Министарства подсјећају да су пореска дуговања у овој области смањена у претходном периоду заједничким активностима Владе Српске, Пореске управе и јавних здравствених установа, које се настављају.
Трезорски вид пословања, наводе, већ функционише у социјалној заштити, те напомињу да се његовим увођењем у примарној здравственој заштити не мијења начин финансирања здравствене заштите за становништво, које и даље остаје из доприноса и путем Фонда здравственог осигурања Српске.