Ризница националног блага на имању Маринка Микеревића код Дервенте (ВИДЕО)
Од малих ногу ужива у старинама, цијели живот их скупља и у њима види непроцјењиву вриједност. Плуг и колица, били су први експонат који је набавио, а потом је временом своју збирку проширивао, толико да је на крају купио имање на којем је направио објекте искључиво за чување старих ствари.
- Имам чак овдје плуг један, ја мислим да је најстарији, дрвена му даска - каже Маринко Микеревић.
Док су стари предмети за већину отпад, Маринко у њима види право благо. Да би до њих дошао, довијао се на различите начине. С обзиром да је радни вијек провео у Европи, дио експоната донио је из Швајцарске гдје је живио. Највише је желио да набави рашето и тријен за вршидбу пшенице и успио до њих да дође на занимљив начин.
- Ја сам имао своју фирму тамо и човјек ме зове, каже имам нешто да ли би дошао. Ја једва чекам контам посао, добар дан - добар дан, каже господине имам ове двије ствари, још је било неких као овај фењер и то каже да ли би то одвезао на смеће, а ја кажем бих. Ја једва чекам, каже де молим вас одвезите, каже али није хитно може сутра, не, не не ја кажем одмах ћу ја то - прича Микеревић.
Дух прошлих времена и младости Маринко оживи сваки пут кад сједне за волан фиће из 1981. Под хаубом су оригинални дијелови, а у свакодневној вожњи, гдје-год да крене, привлачи пажњу.
- Био је код једног човјека, домаћина старијег, који је држао тепих испод точкова, а деку на њега одозго. И његови лично километри 30.000 - додаје Микеревић.
Мирослав Микеревић, Маринков рођак, подржава га у хобију којим се бави:
- Сад за ову омладину то ништа не значи, али нас подсјећа на младост - каже Мирослав.
У прикупљању старих предмета и чувању српске традиције од заборава, Маринка подржавају супруга, синови, али и унучићи, па је сигуран да ће имати ко да прошири колекцију коју годинама прикупља.