Колико смо свјесни херојства Бањалучанина Саше Кречара? (ВИДЕО)
Од малих ногу био је омиљен у друштву, нарочито међу родбином.
Дјечак из града, радо је вријеме проводио код дједа и бабе на селу и играјући се са драгим рођацима.
Дјетињство је прошло, дошли су тешки дани. Браћа одлазе у војску - на различите стране Отаџбине. Српска се мора бранити.
Саша је распоређен у елитну јединицу 2. Извиђачко-диверзантског одреда "Орлови Грмеча".
И тамо је био, као и у породици и друштву, примјеран и одан.
Са Орловима Грмеча проводи једно љето у обуци, па долази борбена јесен, нешто мирнија зима 1994.
А онда наступа тешка и изазовна 1995. година.
Сталне борбе, покрети, помијерања, евакуације. На крају, са далеких граница Републике, долази у ситуацију да брани свој родни град.
Тад одлази у своју посљедњу мисију.
Његов брат од ујака, Александар, са друге стране Српске тога дана добија дане одсуства и враћа се кући.
Радостан је био што ће неко вријеме, бар, видјети оца, мајку, сестру, родбину и брата Сашу.
Саша Кречар није стигао да прослави 19. рођендан. Требало је, попут многих, да упише факултет, да се заљуби, ожени и оснује породицу.
Да се игра са дјецом и својим сестрићима, помогне оцу, мајци, сестри. Па чак и да људује у кафани с друштвом...
Бог је хтио да обуче униформу свјетлости и стане у небески строј!