Апсолутна контрола над Америком: Трамп ће држати све полуге моћи у својим рукама
Трамп је однио двоструку побједу, и путем електорских гласова и путем директних гласова грађана САД. Он је освојио више од 71 милион гласова Американаца, док је Камала освојила више од 66 милиона гласова Американаца.
У кључним, тзв. "колебљивим државама" или државама "бојним пољима", Трамп је однио неочекивану и убједљиву побједу над Камалом Харис. Побиједио је у Џорџији, Пенсилванији, Висконсину, Сјевероној Каролини, а води у Аризони, Невади, Мичигену и на Аљасци, гдје ће по свему судећи побиједити.
Познато је и то да ово нису само предсједнички избори, већ и избори за горњи и доњи дом америчког парламента, односно Конгрес САД.
Да ствар буде додатно лоша по демократе, изгледа да су на овогодишњим изборима изгубили Сенат јер је у њему ситуација тренутно таква да су републиканци освојили 52 мјеста наспрам 42 мјеста која су освојиле демократе, а најгоре од свега по Демократску странку изгледа да тек долази, јер ће по свему судећи неће моћи да преузму ни контролу над Представничким домом, доњим домом америчког парламента.
Тренутно је таква ситуација да на основу пребројаних гласова и пропорционалног система републиканци имају 198 мјеста, док демократе имају 180 мјеста у Представничком дому.
Таква ситуација води потпуној контроли Доналда Трампа и Републиканске странке над извршном, законодавном и судском влашћу у САД, што је велики раритет у америчкој историји. Тако нешто се веома ријетко дешава, а по свему судећи што ће бити исход ових избора.
Шта је амерички Сенат и како функционише?
Амерички Сенат има искључиву моћ да потврди именовање предсједника САД, одобри или одбије споразуме и суди у случајевима опозива које је покренуо Представнички дом. Сенат и Представнички дом обезбјеђују контролу и равнотежу над овлашћењима извршне и судске власти.
Сваку од 50 савезних америчких држава представљају по два сенатора који служе постепени шестогодишњи мандат.
Сенат се састоји од 100 чланова, а од свог оснивања 1789. до 1913. године, сенаторе су именовала законодавна тијела савезних држава. Међутим, од 1913. године, након ратификације 17. амандмана, сенатори су бирани путем народног гласања у цијелој држави.
Као горњи дом америчког Конгреса, Сенат има више овлашћења, као што су савјетодавне функције и давање сагласности приликом доношења крупних одлука.
То укључује одобравање уговора, као и потврђивање секретара кабинета, односно министара, именовање савезних судија, као и судије Врховног суда, регулаторних званичника, амбасадора, других федералних извршних званичника и федералних униформисаних војних и полицијских службеника.
Ако ниједан кандидат не добије већину електора за потпредсједника, дужност Сената је да изабере једног од два најбоља електора за ту функцију. Сенат води суђења званичницима које је Представнички дом опозвао.
Горњи дом се обично сматрао и вишим савјетодавним и престижнијим, да кажемо "битнијим" тијелом од Представничког дома због дужих мандата, мање величине и бирачких јединица у цијелој држави, што је историјски довело до колегијалнијег односа и мање напете атмосфере.
Шта то конкретно значи у тренутној ситуацији када је Трамп побједник избора?
С обзиром на то да је Трамп побиједио на предсједничким изборима, да је и сам већ прогласио побједу, што су учинили и бројни МСМ у САД и да је његова, Републиканска странка (ГОП) већ освојила Сенат, послије четири године, то значи да ће моћи без проблема да поставља судије федералних држава, као и судију Врховног суда, да ће без сметње имати апсолутну контролу над законодавном, судском и извршном власти у земљи. Моћи ће да поставља амбасадоре и именује генерале америчких Оружаних снага и представнике обавјештајних служби.
Представнички дом су до сада држали републиканци па ће се тај тренд по свему судећи наставити.
У одсуству потпредсједника, Сенатом предсједава про темпоре ("за сада предсједник"), који је традиционално највиши члан већинске странке у Сенату, а чешће по правилу дозвољава млађем водећем сенатору да преузме предсједавање.
Почетком 1920-их почела је пракса да већинске и мањинске странке бирају своје лидере. Законодавним и извршним пословима Сената управља вођа већине у Сенату, који повремено преговара о неким стварима са лидером мањине у Сенату. Треба рећи и то да се чланови и Сената и Представничког дома САД бирају на директним изборима.
Амерички Конгрес има укупно 535 чланова са правом гласа - 100 сенатора и 435 представника.
Потпредсједник Сједињених Држава, као предсједник Сената, има право гласа у Сенату само када је изједначено. Представнички дом има шест председавајућих без права гласа. Законом о репропорцији из 1929. године утврђено је доњи дом има 435 представника.
Број представника у доњем дому, тј. Представничком дому САД пропорционалан је броју становника сваке савезне државе, али је 1929. године уведено правило, када је доњи дом имао 435 посланика, да се тај број задржи и више не повећава и тада је одлучено да се трајно бира 435 посланика без обзира на укупан број становника САД, који се стално мијења и увећава. Највише посланика има Калифорнија, укупно 53, као најмногољуднија савезна држава у САД.
Члан 1. Устава САД захтјева да чланови Конгреса могу имати најмање 25 година ако се бирају за Представнички дом и најмање 30 година ако се бирају за Сенат САД.
Морају да буду држављани САД седам година ако желе да уђу у Представнички дом или девет година ако желе да уђу у Сенат, као и то да буду становници савезне државе коју представљају. Чланови оба дома могу се кандидовати за реизбор неограничен број пута.
Конгрес је основан Уставом САД и први пут се састао 1789. године, замијенивши Конгрес Конфедерације у његовој законодавној функцији.
По свему судећи изгледа да ће Републиканска странка задржати предност у Представничком дому америчког Конгреса, а то значи да ће моћи да доноси федералне законе који ће важити на цијелој територији САД, које ће по свему судећи ратификовати Сенат јер ће и он бити у рукама републиканаца и на крају ће их потписивати сам Доналд Трамп који је републиканац, дакле, имамо апсолутну контролу над свим облицима власти у САД од стране једног човјека и његове странке.
Предсједник по правилу може да стави вето на доношење одређених закона и у том случају они не могу ступити на снагу, осим у случају да два дома поново изгласају закон и то двотрећинском већином у оба дома. Но, по свему судећи за тим послије посљедњих избора неће бити потребе, јер ће доношење гласова ићи лагано.
Дакле, републиканци су освојили већину у Сенату, док се још увијек одлучује о Представничком дому, над којим ће изгледа задржати контролу.
Републиканци су преузели горњи дом, први пут након четири године
Републиканци су поново преузели горњи дом, први пут након четири године. То ГОП-у даје контролу над главним центром моћи у Вашингтону и водећу улогу у потврђивању кабинета сљедећег предсједника, тј. Доналда Трампа, као и судије Врховног суда.
Иако се гласови још увијек броје, ГОП је већ обезбиједио 51 мјесто за већину у Сенату. Демократе су изгубиле мјеста у Охају и Монтани, гдје су републикански противници били бољи од актуелних кандидата.
Подсјетимо, посљедњи пут када је једна странка контролисала и Сенат и Представнички дом било је у периоду од 2021-2022. године, када су то биле демократе.
Послије избора 2020. године, Сенат је био подијељен са 50-50, а потпредсједница Камала Харис је имала одлучујући глас, што је омогућило демократама да ефикасно контролишу Сенат.
Демократе су задржале контролу над Представничким домом након избора 2020. године, иако су имале тијесну већину.
Међутим, након избора за Представнички дом 2022. године, републиканци су повратили контролу над овим домом, док су демократе задржале контролу над Сенатом, што је довело до подјеле власти између двије највеће странке у земљи.
Дакле, посљедњи период када је једна странка имала апсолутну контролу над оба дома парламента САД био је од јануара 2021. до јануара 2023. године, што је дало одријешене руке за многе унутарполитичке и спољнополитичике одлуке које су доносиле САД на челу са предсједником Џозефом Бајденом и потпредсједницом Камалом Харис.
У новонасталој ситуацији, када ће у рукама републиканаца бити апсолутна власт, то значи да ће Трамп много лакше доносити одлуке које се тичу горућих питања о којима је претходно говорио, а то су имиграција, абортус, вјештачка оплодња, рат у Украјини, сукоб Израела и Ирана, Кина и тајванско питање, однос према НАТО савезницима, однос према Русији и многа друга питања.
Подсјетимо, изборни дан је углавном протекао глатко широм САД. Страхови од насиља на улицама нису се обистинили у већини мјеста, барем за сада, али пријетње бомбама, за које се испоставило да су биле лажне дојаве, пореметиле су гласање у најмање пет држава "бојних поља", пише АП.