Додик: Глођанско брдо нас опомиње да је сваки дан 6. новембар 1992.
- Глођанско брдо и страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на свиреп, бестијалан и дивљачки начин мучили, а затим побили насљедници фашистичке идеологије још један је доказ да та идеологија никада није изумрла у главама тих нељуди и злотвора, напротив само се преносила са кољено на кољено и чекао погодан тренутак да поново оживи и експлодира, док смо се ми, Срби, заносили наводним братством и јединством. И експлодирала је у свој својој прљавштини. Експлодирала су поново злодјела, каме, сјекире, србосјеци, забијање ексера, одсјецање удова... А један од страшних примјера те експлозије је управо Глођанско брдо, гдје су Срби у протеклом грађанском рату у БиХ поново доживјели оно што се дешавало њиховим прецима у Првом и Другом свјетском рату - нагласио је Додик.
Он је подсјетио да су тог тужног новембарског дана Глођанским брдом одзвањали јауци, крици, запомагања српских мученика док су им крвници Насера Орића сјекли дијелове тијела, закивали их за дрвеће, вадили гркљане, кастрирали, живе их палили...
- Све што нормалан човјек не може да замисли, а камоли схвати, Насерови зликовци чинили су са великим задовољством. Међу њима се посебно истицао његов човјек од повјерења, ако се уопште и може назвати човјеком, Мухамед Чикарић, некадашњи командант 6. одреда Каменица такозване Армије БиХ - рекао је Додик.
Осим што нико никада није одговарао за ово злодјело почињено тог страшног 6. новембра, нагласио је предсједник Српске за Срну, чињеница је да до дана данашњег никада нису пронађена тијела још девет српских бораца који су страдали на Глођанском брду.
Он је истакао да је за девет српских бораца, Миладина Ложњаковића, Борисава Михајловића, Миладина Недића, Ратка Продановића, Богдана Радовића, Виктора и Алексе Савић, те Ђорђе Стевановића и Милоша Зеленовића, који су тада имали од 25 до 40 година, Глођанско брдо остало вјечна гробница, али без обиљежја, и што је још тужније извршиоци овог злочина шетају слободно, без казне, без грижње савјести, без образа, иако им је мјесто у тамници одакле не могу видјети ни свјетло дана.
А оно што је најжалосније, истакао је Додик, јесте да су родитељи ових храбрих српских синова сигурно већ преминули, а да никада нису пронашли тијела своје дјеце, достојно их сахранили, оплакали, служили опијело, прислужили свијећу.
- И сваки пут на ове тужне датуме увјеримо се да ништа нисмо научили ни из Првог, ни из Другог свјестког рата, јер смо неспремно и наивно дочекали протекли грађански рат. И данас, у миру, разни Орићи насрћу на нас, и заједно са страним менторима покушавају да нас униште, да угуше и развласте Републику Српску, да нам затру сјеме, огњиште и дом. Зато ако не памтимо, ако не учимо из онога што смо преживјели у 20. вијеку, ако ћутимо и не причамо, ако се стидимо да о томе говоримо на сваком мјесту и у свако вријеме, онда не треба ни да постојимо! Све док мислимо својом главом, док знамо ко смо и шта смо, ко су нам преци, до тада ће бити и нас, у супротном - неће бити ни нас ни Републике Српске - указао је предсједник Републике Српске.
На Глођанском брду код Зворника данас ће бити обиљежене 32 године од страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на свиреп и монструозна начин убили припадници такозване Армије БиХ, предвођени Орићем и Чикарићем.
На мјесту страдања, у неколико наврата постављана је спомен-плоча са натписом: "Овдје је убијено 126 бораца Војске Републике Српске", али су их, након постављања, сваки пут непознати вандали разбијала, док је на постојећу испаљен један хитац.