ОХР и стране судије су препреке евроинтеграцијама БиХ
У извјештају се указује да ове препреке успоравају европски процес, али да је Српска увјерена да ће по њиховом уклањању БиХ моћи да стабилно напредује ка чланству у ЕУ.
- Српска је чврсто опредијељена за спровођење реформи неопходних за интеграцију БиХ у ЕУ уз очување уставне структуре БиХ. Годинама је марљиво радила на евроинтеграцијама и остварила знатан напредак на постизању циљева које је ЕУ зацртала у својим извјештајима о БиХ. До сада је неколико хиљада прописа Српске прошло процедуру усаглашавања и оцјењивања усклађености са правним тековинама ЕУ - наводи се у извјештају.
У документу се напомиње да је вишенационално руководство БиХ, уз подршку Српске, остварило брзо кретање на путу евроинтеграција БиХ током 2023. и почетком 2024. године, што је Европски савјет у марту 2024. године и препознао, те одобрио почетак преговора БиХ о чланству у ЕУ.
- Нажалост, ово кретање заустављено је мање од недјељу дана касније, када је Кристијан Шмит донио одлуку којом октроише опсежне измјене Изборног закона БиХ, одбацујући демократски уставни систем за доношење закона. Ово је изазвало политичку кризу која је парализовала напредак на европским интеграцијама, те се продубила када је Министарство иностраних послова БиХ, које контролишу Бошњаци, супротно Уставу, дјеловало без овлашћења Предсједништва у намјери да издејствује усвајање крајње контроверзне резолуције о ратном злочину у Сребреници на Генералној скупштини УН - појашњава се у извјештају.
У извјештају се указује и да је највећа бошњачка странка СДА, посредством својих кантоналних премијера блокирала Програм реформи и уназадила евроинтеграције, што је БиХ коштало 70 милиона евра у виду помоћи у оквиру Плана ЕУ за раст за западни Балкан.
Упркос политичкој кризи, како се наводи, посљедњих мјесеци је остварен одређени напредак попут тога што је Савјет министара у јуну усвојио Стратегију за борбу против корупције БиХ, која спада у 14 кључних приоритета за европске интеграције, те је БиХ, уз подршку Владе Српске, недавно кренула у усвајање закона ради увођења броја "112" за хитне случајеве.
- Српска се нада да ће лидери БиХ поново бити у стању да се окупе и обнове брзи напредак БиХ ка чланству у ЕУ. Република, заправо, подржава спровођење, у пакету, свих преосталих елемената 14 кључних приоритета које је Европска комисија поставила за европске интеграције БиХ. Нажалост, бошњачке странке одбијају овај приједлог јер се један од кључних приоритета односи на замјену страних судија у Уставном суду БиХ држављанима БиХ - наводи се у том документу.
У извјештају се наглашава да ОХР мора бити затворен да би БиХ остварила пуни суверенитет и демократску самоуправу који су неопходни за напредовање ка чланству у ЕУ.
- ЕУ је јасно ставила до знања да присуство ОХР-а није у складу са европским путем БиХ. Шмитови противправни укази, незаконита диктаторска овлашћења, непромишљене интервенције и само његово присуство изазивају кризе, те озбиљно подривају и главна су препрека евроинтеграцијама БиХ - истиче се у извјештају.
У документу се наводи да ЕУ сматра да је наставак рада ОХР-а, са самопрокламованим правом да влада БиХ декретом, неспојив са интеграцијом БиХ у ЕУ.
- Такође, Европска комисија у свом мишљењу о захтјеву за чланство БиХ из 2019. године каже да је тако интензиван међународни надзор у начелу неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ - наводи се у извјештају.
У извјештају Владе Српске се истиче да је након 2019. године деспотизам ОХР-а над БиХ много екстремнији, што илуструје чињеница да је Шмит од доласка у БиХ до тренутка писања извјештаја донио најмање 21 незакониту одлуку, укључујући и инстант закон којим се утврђују затворске казне за оне који не поштују његове наредбе.
Влада Српске у извјештају подсјећа да овај њемачки политичар наставља да противправно полаже право на титулу високог представника, иако његово именовање на ту функцију није одобрио Савјет безбједности УН како то захтијева Дејтонски споразум.
- Што је још горе, без икаквог правног основа и супротно Уставу БиХ, Шмит наставља да полаже право на моћ и упражњава је да врши власт у БиХ одлукама, не познајући никакве границе или ограничење те моћи ни од домаћих, ни од међународних институција. Незаконита и диктаторска Шмитова владавина крши људска права грађана БиХ, гази владавину права и демократски устав БиХ и дестабилизује земљу - прецизира се у извјештају.
У извјештају се додаје да у Анексу 10 Дејтонског споразума, који је једини извор легалних овлашћења високог представника, стране траже да високи представник учествује у радњама као што су праћење, одржавање блиских контаката са странама, помагање, присуствовање састанцима донаторских организација, подношење извјештаја, давање смјерница комесару Међународних оперативних полицијских снага.
- Ништа у Анексу 10 не може се тумачити у доброј намјери као право високог представника да доноси одлуке обавезујуће за БиХ или њене грађане. Свако тумачење тог анекса којим се проналази овлашћење да се БиХ влада путем одлука представља тумачење у крајње лошој намјери и стога крши Бечку конвенцију о уговорном праву - истиче се у извјештају.
У документу се додаје да Савјет за спровођење мира /ПИК/ уопште нема легалну надлежност, а камоли право да високом представнику додјељује нека нова широка овлашћења, те напомиње - да би БиХ живјела под владавином права, лажно присвајање "извршних овлашћења високог представника" измишљених на конференцији у Бону мора коначно бити прозвано као незаконито подметање, што и јесте.
- То што Шмит износи тако очигледно лажну тврдњу о предмету тумачења као овлашћења високог представника упркос јасном тексту Дејтонског споразума по овом питању оставља двије могућности: да намјерно лаже, или да се, упркос томе што тврди да обавља функцију високог представника, уопште није ни потрудио да прочита Дејтонски споразум. Шта год да је у питању, Шмит срамоти себе и своје поборнике у међународној заједници - наводи се у извјештају.
Подсјећа се и на Шмитов прогон предсједника Српске /Милорада Додика/ због поштовања закона, као и чињеницу да је јула 2023. године овај неизабрани странац објавио најдестабилизујући и најрепресивнији едикт, "закон" којим се утврђују затворске казне за носиоце јавних функција који одбију да његове незаконите одлуке сматрају уредно донесеним законима.
- Као одговор на Шмитове незаконите и неуставне покушаје да одлукама влада БиХ, Народна скупштина Српске је у јуну 2023. године усвојила закон којим се обуставља објављивање таквих незаконитих одлука у Службеном гласнику Републике Српске - наводи се у извјештају.
У извјештају се подсјећа да је када је предсједник Републике Српске прогласио нови закон, како то налаже Устав Српске, Тужилаштво БиХ – дјелујући под Шмитовим притиском – подигло оптужницу против Додика на основу Шмитовог лажног кривичног закона.
- Оптужница представља опасну ескалацију Шмитових атака на уставни поредак БиХ и није ништа друго до покушај државног удара против демократски изабраног руководства Српске, оптуженог на основу фиктивног закона. Додик сада пролази кроз симулацију судског поступка, у ком суди бивши бошњачки војни судија из времена рата - подсјећа се у овом документу.
У извјештају се наводи да је даље присуство страних судија у Уставном суду БиХ неспојиво са суверенитетом БиХ и демократијом, подрива његов легитимитет и представља препреку евроинтеграцијама БиХ, као и да су европски органи навели замјену страних судија као један од кључних приоритета за отварање преговора о приступању ЕУ.
- Ово је темељни услов који мора бити испуњен прије почетка приступних преговора. Међутим, бошњачке политичке странке у БиХ одбиле су да уопште узму у разматрање закон којим би се замијениле стране судије пошто те судије поуздано гласају у блоку са бошњачким судијама, и то у прилог неуставном проширењу надлежности на нивоу БиХ и слабљења ентитета. Из истог разлога, америчка амбасада у Сарајеву дистанцирала се од ЕУ и успротивила овој одавно закасњелој реформи - истиче се у извјештају.
У документу се напомиње да не постоји ниједна суверена земља у свијету чији уставни суд има резервисана мјеста за стране судије, а камоли судије које је именовао неки странац /предсједник Европског суда за људска права/ без њене сагласности.
Српска је увјерена да БиХ може да испуни критеријуме за чланство у ЕУ, а да при томе сачува фундаменталан уставни поредак утврђен Дејтонским споразумом - уставну структуру која гарантује заштиту конситутивних народа и значајну аутономију два ентитета БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ.
- У свом Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ из 2019. године, Европска комисија поново потврђује да је децентрализована структура БиХ компатибилна са чланством у ЕУ. У савезним и децентрализованим државама ЕУ, територијалне јединице носе виталне надлежности, између осталог и у областима које захтијевају транспозицију директива ЕУ - додаје се у извјештају.
Федерални и консоцијативни систем БиХ, како се наводи, од пресудног је значаја и за безбједност Европе, с обзиром на статус БиХ као уточишта за џихадисте, као и чињеницу да су починиоци најстрашнијих терористичких напада посљедњих деценија имали значајне везе са БиХ.
- У најновијем терористичком нападу у БиХ, који се недавно догодио, тинејџер је провалио у полицијску станицу у Босанској Крупи у Федерацији БиХ, убио једног полицајца и ранио другог. Полиција је ухапсила осам лица у вези са нападом и заплијенила оружје, новац, рачунаре и велики број докумената на арапском језику. У јуну 2010. године, један полицајац је убијен, а још шесторо рањено у бомбашком нападу на полицијску станицу у Бугојну у ФБиХ. У априлу 2015. године, нападач је убио једног полицајца и двојицу ранио у нападу на полицијску станицу у Зворнику у Српској - подсјећа се у извјештају.
Иако многи Бошњаци практикују умјерени облик ислама, највећа политичка странка у БиХ која представља Бошњаке /СДА/ има своје коријене у екстремистичкој идеологији, па се у њеном манифесту наглашава и да "исламски покрет треба и може прићи преузимању власти чим је морално и бројно толико снажан да може не само срушити постојећу неисламску, него и изградити нову исламску власт".
- Иако се ова странка труди да се Западу представи као умјерена и демократска, никада се није одрекла своје експлицитно исламистичке идеологије, а њено руководство одржава блиске везе са радикалним лидерима муслиманског братства и држава попут Ирана. Наклоњеност политичког Сарајева радикалној идеологији објашњава зашто нема довољно политичке воље да се БиХ ослободи опасних џихадистичких елемената - наводи се у извјештају.
У извјештају Владе Српске истиче да европске интеграције БиХ треба да теку у складу са Координацијом процеса европских интеграција у БиХ, договореном 2016. године на највишем техничком и политичком нивоу, а што је подржала и ЕУ.
- Механизам координације заснива се на принципима поштовања постојеће унутрашње правне и политичке структуре у БиХ и заштите уставима дефинисаних надлежности свих нивоа власти и њихових институција у областима обухваћеним процесом европских интеграција, осигурања видљивости те одговорности свих нивоа власти за благовремено и дјелотворно испуњавање обавеза из процеса европских интеграција из њихове надлежности - додаје се у извјештају.
Српска је, како је наводи, сагласна са Европском комисијом да БиХ мора да обезбиједи равноправност и недискриминацију за све грађане, укључујући спровођење одлуке Суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" и сродним одлукама, те је на том плану већ понудила адекватна и једноставна рјешења.