Дан прије избора у Америци – Харисова и Трамп на завршним скуповима
Побједник ће четири године служити у Бијелој кући, почев од јануара 2025. године.
Предсједник има овлашћење да самостално доноси неке законе, али углавном мора да сарађује са Конгресом кад је ријеч о усвајању закона.
На свјетској сцени, он има значајну слободу да представља земљу у иностранству и да води спољну политику, наводи Би-Би-Си (ББЦ).
Двије главне странке номинују предсједничке кандидате, који су претходно изабрани на страначким предизборима.
Бивши предсједник САД Доналд Трамп добио је подршку своје Републиканске странке са огромном предношћу у односу на страначке ривале.
Постао је званични републикански кандидат на партијској конвенцији у Милвокију.
Трамп је за свог потпредсједника изабрао сенатора из Охаја, Џеј Ди Венса.
Потпредсједница САД Камала Харис придружила се трци за Бијелу кућу након што је актуелни предсједник Џозеф Бајден од ње одустао, а у редовима демократа она није имала противкандидате.
Њен потпредсједник је гувернер Минесоте Тим Валц.
Побједник председничких избора у САД није особа која добије највише гласова широм земље. Свака од 50 држава држава има одређени број гласова такозваног електорског колеџа, дјелимично заснованог на броју становника.
Електора има укупно 538, а побједник је кандидат који освоји 270 или више електорских гласова. Све државе, изузев двије, имају правило да побједник узима све електорске гласове.
Већина држава се у великој мјери нагиње ка једној или другој страни, тако да је фокус обично на десетак држава у којима би било који од кандидата могао да побиједи. Оне су познате као неодлучне или "свинг" државе.
Могуће је да кандидат освоји највише гласова на националном нивоу, као што је то био случај са Хилари Клинтон 2016. године, али да ипак буде поражен.
Већина америчких држављана од 18 или више година старости имају право гласа на предсједничким изборима.
Све државе осим Сјеверне Дакоте захтијевају од људи да се региструју како би могли да гласају.
Свака држава има свој процес регистрације бирача и рок до када они морају да се региструју.
Рано гласање у неким државама, укључујући кључне државе Џорџију и Северну Каролину, већ је у току.
Бирачи ће сутра, такође, бирати нове чланове Конгреса - дома у којем се усвајају закони.
Бира се свих 435 посланика доњег дома - Представничког дома Конгреса, чији је мандат двије године, као и 35 од стотину чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат.
Републиканци тренутно контролишу Представнички дом, који иницира планове потрошње.
Демократе контролишу Сенат, који гласа о кључним именовањима у влади.
Ова два дома доносе законе и могу контролисати планове Бијеле куће уколико се странка која контролише било који од два дома не слаже са предсједником.
Обично се побједник проглашава у ноћи избора, али је 2020. године било потребно неколико дана да се преброје сви гласови.
Период након избора је познат као транзиција, у случају да дође до промјене предсједника.
Новој администрацији то даје времена да именује министре у кабинету и направи планове за нови мандат.
Предсједник званично полаже заклетву у јануару на церемонији познатој као инаугурација, која се одржава на степеницама здања Капитола у Вашингтону.