Избори у САД: Ко побјеђује, од чега се страхује
Показало је ово једно од посљедњих истраживања групе психолога у ком се истиче да је главни разлог за то брига о "будућности нације" због велике поларизације унутар америчког друштва, али и "потенцијалних посљедица резултата избора", јер су многи у страху да би могло доћи и до грађанског рата.
Друго истраживање је открило да чак 84 одсто анкетираних сматра да је земља више подијељена него прије десет година, а њихово расположење креће се између бијеса, фрустрације и апатичне равнодушности.
Америчке гласаче, нису штедјели ни сами политичари, предсједнички кандидати демократа и републиканаца, Камала Харис и Доналд Трамп, додатно их стресирајући, представљајући ове изборе хамлетовском реченицом - "Бити или не бити". Да су ови избори по много чему уистину историјски - говори и то што су очи цијелог свијета усмјерене ка овој држави.
Страх од превара
Према ријечима професора на универзитету Невада у Лас Вегасу Мајкла Правице, ови избори су прије свега егзистенцијални, јер обични људи схватају да је живот под администрацијом Харисова-Бајден далеко гори него што је био под администрацијом Доналда Трампа. Сматра и да ће ако они буду фер Трамп побиједити и то убједљиво.
Међутим, не искључује могућност да буде и неких нових изборних превара, које су биле очигледне на изборима 2020. године. Како појашњава, оне никада нису до краја расвијетљене, већ су закопане и цензурисане од стране мејнстрим медија.
- Упркос многим напорима да се те изборне преваре отклоне и минимизирају, поготово у државама као што су Аризона, Џорџија, Мичиген, Пенсилванија и Висконсин то није учињено. И то је нешто што брине - каже Правица, описујући атмосферу пред предсједничке изборе у САД.
Када је у питању шта би то могло одлучити ко ће побиједити, односно шта би могло пресудити када се буде бирало између Трампа и Харисове, Правица каже да никако из вида не би требало изгубити да се милиони Американаца данас суочавају са повећаним животним трошковима, бескућништвом и ефектима илегалних имиграција.
Наводи да унутар самог друштва никада није била већа подијељеност између оних који "имају" и "неимају", али и да је веома много људи узнемирено због трошења огромног новца који се шаље у Украјину и због стања на Блиском истоку.
Овај други сегмент, како каже, могао би имати утицаја у државама као што је Мичиген, држави у којој живи велики број арапско-америчког становништва.
На питање који би од кандидата био бољи за Србе и због чега, Правица каже да никако не би требало заборавити да је Трамп, у посљедњих 50 година, био једини амерички предсједник који никада није започео рат док је био на власти.
- Иако је направио грешке у спољној политици, није ратни хушкач и није дужан америчком војном индустријском комплексу. Трамп је трговац и талентован бизнисмен. С друге стране, Џо Бајден никада није био пријатељ Срба, јер је марионета глобалистичких ратних јастребова. Када је у питању Камала Харис, она никада није побиједила на унутарстраначким изборима. Увек су је на неко место гурале елите, које не воле Србе. Политика тих елита је антисрпска и није се мењала вековима. Када све то узмемо у обзир, вјерујем да би Трамп као предсједник био далеко бољи за све па и саме Србе, јер неће бити више антисрпске политике. Он ће се више фокусирати на унутрашње ствари, на обнову Америке и разбијање дубоке државе - наводи Правица, додајући да ће у случају побједе Харисове, она бити само марионета истих мрачних сила које су окренуле САД против Србије.
Све тежи живот
Предизборну ситуацију у овој земљи за Глас Српске прокоментарисала је и професорица са Беркли универзитета Јасмина Вујић, поручујући да је посљедњих седмица видљив раст Трампове популарности.
Како каже, док на Трамповим предизборним скуповима број присутних често иде и преко стотину хиљада, на скупове гдје говори Камала морају да довозе људе аутобусима. Док Трамп без проблема даје интервјуе уживо без икакве припреме, Камала, додаје, не може без телепромптера и у неколико посљедњих интервјуа са водитељима који су се свом силом трудили да јој помогну, није могла да одговори на најосновнија питања о економији, о мећународним односима и слично.
- Колико је она лош предсједнички кандидат указује и то да су чак и познате новинске куће које су увек пред изборе излазиле са подршком кандидатима из Демократске странке, сада одбиле да је подрже. Ту прије свега мислим на "Лос Анђелес тајмс" и "Вашингтон пост" - каже Вујићева.
Наводи да ће побједника одлучити гласање у такозваним свинг државама - Пенсилванији, Мичигену, Невади, Аризони, Сјеверној Каролини, Висконсину и Џорџији.
- Ко побиједи у њима, побећује на изборима - каже Вујићева, истичући да тренутно у тим државама Трамп или има малу предност или је изједначен са Камалом.
Оно што америчке грађане највише забрињава, наводи она, јесте пораст инфлације, пад животног стандарда, губитак посла, страховит пораст криминала, милиони миграната који су за вријеме владе Бајдена и Харисове пуштени да пређу границу без икаквих докумената, као и страх од трећег свјетског рата који би могао да буде нуклеаран.
- Што се тиче илегалних миграната, грађани су огорчени што им влада Бајдена и Харисове плаћа смештај, даје им послове и чак дозвољава да гласају иако нису држављани, док огроман број бескућника и сиромашних нема довољно за најнеопходније животне потребе - наводи она.
То је, како додаје, нарочито видљиво у Калифорнији, гдје живи, а у којој већ дуже вријеме влада Демократска странка. У овој савезној држаци, животни стандард драстично је пао, број бескућника невјероватно порастао те се чак дешава да обични људи избјегавају да и по дану прођу центром Сан Франциска или Лос Анђелеса због криминала.
- Чак и велики трговински ланци се затварају и селе у друге америчке државе. Све више људи напушта Калифорнију и одлазе да живе у другим срединама. Зато није чудно што расте Трампова популарност, јер он за разлику од Харисове обећава да ће већ првог дана по уласку у Белу кућу зауставити илегалне миграције и депортовати криминалне елементе, да ће смањити инфлацију и обезбедити послове првенствено за америчке грађане, да ће смањити таксе и за појединце и за велике корпорације које врате производњу у САД, да ће повећати издвајања за полицију и тиме смањити растући криминал. Он такође наглашава да је једини у могућности да заустави растуће конфликте у свету и да више неће слати америчке трупе да се боре и умиру за туђе земље за које никад и нису чули - истиче Вујићева.
Каже да је Трампа отворено подржала и Тулси Габард, која је напустила Демократску странку, образлажући да је то учинила након што је увидјела да ова странка заговара цензуру, укидање слободе говора те ерозију основних права и слобода гарантованих највишим законом. Додаје и да је Трампа подржао и Роберт Кенеди јуниор, поручујући да је садашња Демократска странка напустила све принципе које су заговарали његов отац и стриц, укључујући борбу за мир у свијету, борбу за радничка права и средњу класу, слободу говора и постала странка која заговара ратове, подјеле и велике корпорације и цензуру другачијег мишљења и говора.
Вујићева на крају каже да је не чуде страхови појединих европских лидера, због евентуалне побједе Трампа, јер како је истакла, Европска унија је нажалост постала супротност од онога што је представљало базу за њено формирање.
- И у овој заједници је драстично смањена слобода штампе и говора, уведена је страховита цензура за оне који другачије мисле, што је евидентно на случају Мађарске и Словачке. Већина европских лидера су глобалисти те је јасно да не подржавају Трампа, који је антиглобалиста, већ Камалу која је председнички кандидат неоконзервативаца и глобалиста - каже Вујићева.
Борба Мега Елита
И политички аналитичар, новинар београдских Новости Драган Вујичић, сматра да су ови избори по много чему историјски, јер би могли одредити даљу будућност и судбину ове моћне државе.
- Оно што је интересантно јесте то да чак 70 одсто, од укупног броја анкетираних људи, сматра да постоји опасност да након избора дође до обрачуна између двије стране па можда и до грађанског рата. Ово није ништа друго до борба између мега елита, у трци за врх пирамиде. Због тога не треба да чуди да су обични људи на ивици да пукну. Ово што су демократе до сада радиле, у посљедње четири године, девастирало је Америку. У сваком погледу. Постали су једна од најподељенијих нација на свијету, коју муче огромни проблеми, како унутрашњи тако и вањски. Претворили су се у нешто што подсећа на левијатана или хидру чија се глава крије или ако се показује, онда има два лица. Очигледни су и финансијски проблеми, који су повезани са раним ратовима и слабљењем утицаја и моћи долара - наводи Вујичић.
Оно што би према његовом мишљењу могло бити пресудно, ко ће побиједити на овим предсједничким изборима, односно бити језичак на ваги у одмјеравњу снага два кандидата, јесте побуна морала и савјести. Нада се и да након ових избора неће доћи до неког грађанског рата, који је веома реалан у случају евентуалне побједе Трампа, јер никако не би требало заборавити да је такозвана дубока држава и до сада све чинила како би спријечила повратак Трампа у Бијелу кућу.
Мишљења је и да би у случају побједе Трампа, уколико је прихвати друга страна, могло доћи до велике глобалне релаксације па и на овим нашим балканским просторима.
- Као прво, требало би да знамо да ни Република Српска, а ни Србија неће бити у врху приоритета Трампове администрације. И то је сигурно добра вијест - закључио је Вујичић.
Електорски систем
Када амерички бирачи гласају за предсједника, они не гласају директно за свог кандидата. Технички, они бирају електоре, дио Електорског колеџа, који потом бира предсједника. Електорски колеџ је систем који обухвата све савезне државе и састављен је од представника - електора - који гласове распоређују на основу резултата гласања у својој држави.
Креатори америчког устава жељели су да предсједнички кандидат побиједи на низу регионалних избора, умјесто једног гласања у цијелој земљи, како би предсједник могао боље заступати различите интересе земље.
У свим државама осим у двије, сви електори иду побједничком кандидату те државе, без обзира на то колико тијесну побједу је остварио.