Бубић: Анекс 10 Дејтонског споразума руши оптужницу против предсједника Српске
На овом рочишту, како каже, Тужилаштво би требало да настави са извођењем својих доказа, од тога је кључни доказ Анекс 10 Дејтонског споразума за који одбрана тврди да не садржи овлашћења Кристијана Шмита да доноси законе у БиХ.
Анекс 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ у члану 1.2. констатује да "У погледу сложености са којима су суочене, стране траже постављање Високог представника који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, како би помогао странама у њиховим напорима да мобилишу те, по потреби, координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног решења, извршавајући доле наведене задатке, на начин на који му је то поверено резолуцијама Савета безбедности УН".
Кристијан Шмит, никада није именован у СБ УН као високи представник у БиХ, а процес који се у Суду БиХ води против Милорада Додика због непоштовања Шмитових одлука, којег у Српској не признају, наставља се данас.
Члан 2. Анекса 10. прецизира "задатке" који ће, у циљу помоћи странама, обављати високи представник постављен на њихов захтјев. Овај члан под називом "мандат и методе координације и сарадње" дефинише стриктно ограничен мандат, на основу ког високи представник има обавезу да учествује у тим активностима и да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима", "даје смернице" и "извјештава". Коначно, једина надлежност која је експлицитно додијељена високом представнику Анексом 10. јесте надлежност за тумачење "овог Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења".
Ово, објашњава Бубић, дословно говори да Кристијан Шмит, све и да је именован, а није, не би имао овлашћења да доноси (намеће) законе у БиХ. Посебно када се узме у обзир да су "достављена документа" заправо списи које је Мадлен Олбрајт доставила УН прије потписивања Дејтонског споразума.
- Ево већ годину и нешто, након подизања оптужнице Тужилаштво никако да представи Суду БиХ тај Анекс 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Докази које смо добили уочи суђења су наводни увиђаји Агенције за истраге и заштиту БиХ са веб-сајта Уједињених нација - каже Бубић.
Одбрани су, како наводи, достављени текстови Општег оквирног споразума за мир у БиХ, које је тадашњи функционер Стејт департмента Мадлен Олбрајт доставила, уз писмо УН.
- Међутим, оно што смо видјели- ријеч је о документу који датира прије 14. децембра 1995. године, када је споразум потписан у Паризу, тако да ћемо то оспоравати из формалноправних разлога, јер је ријеч о документу који нису потписале уговорне стране. По правилу о терету доказивања тај анекс би требало да прочита Тужилаштво БиХ - указује Бубић.
Бонска овлашћења и лов у мутном
Још један показатељ "лова у мутном" је употреба тзв. бонских овлашћења, која Шмит (зло)употребљава. Наиме, Савјет за спровођење мира (ПИК), тијело које чини педесетак држава и међународних организација и које је задужено за имплементацију Дејтонског споразума, је на састанку у децембру 1997. године у Бону донио одлуку о проширењу надлежности високог представника, која су постала позната као "бонска овлашћења", међутим, у Анексу 10 нигдје се не спомиње ПИК, нити "бонска овлашћења".
Шта су "бонска овлашћења" којима Америка и Шмит пријете Републици Српској?
- Ако се ми позивамо на бонска овлашћења, шта можемо да закључимо? Та наводна овлашћења нису постојала 14. децембра 1995. када је закључен Дејтонски мировни споразум, а ако то немамо 1995. а уговор није мењан, то значи да он не може бити овлашћен да доноси законе. Бонска овлашћења нису никакав извор права, се не спомиње нигдје у Општем оквирном споразуму за мир у БиХ, то је, заправо, само тело којим председава високи представник, када је легитиман, а легитиман је када је предложен од стране уговорних страна и када је потврђен у СБ УН, он онда председава тим телом, па испада да је он сада сам себе овластио да нешто што није записано у Општем оквирном споразуму за мир у БиХ може да ради - објашњава Бубић.
Колизија је овдје, објашњава Бубић, евидентна, али то није једина нелогичност.
- У овом случају немамо никакве услове гдје би се могло рећи да је легитимно то што ради 'високи представник' наметањем закона. Штавише, и ако бисмо прихватили садржину бонских овлашћења као избор права, у њима, у тачки 11 која регулише такозване (присилне) мјере која може да предузме високи представник, оне се спомињу само у односу на извршне органе, а према Уставу БиХ то су Предсједништво БиХ и Савјет министара. Таквих овлашћења, ни по бонским закључцима нема у односу на Парламентарну скупштину БиХ, која је по Уставу БиХ, дакле, по Анексу 4 Дејтонског мировног споразума, једина надлежна да доноси законе у БиХ. Никакав високи представник или други орган - указује Бубић.
Ретроактивна примјена наметнутог закона
Према ријечима искусног правника, саставни дио поштеног суђења је услов предвидљивости закона, а то значи да закон треба да буде објављен у службеном гласилу државе прије него што почне његова примјена.
- Период инкриминације – наводна инкриминација којом се терети предсједник Додик је период од 1. до 7. јула 2023. године, односно, ако укључимо и оптужницу против господина Лукића, инкриминирајући период је од 1. до 9. јула. Закон о измјенама кривичног закона тзв. Шмитов закон, који је донијело приватно лице, а не високи представник у БиХ, зато што Шмит није потврђен високи представник у складу са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, познатијим као Дејтонски мировни споразум - указује Бубић.
Република Српска против наметнутих одлука и "бонских овлашћења": Шта ће даље бити са БиХ?
Он истиче да је апсолутно правно немогуће ретроактивно примјењивати законе, чак и оне легално донијете.
- Одлука која је у Службеном гласнику носи датум 7. јул, али смо је ми прибавили службено, од Службеног гласника БиХ када је почела дистрибуција, а она је почела у понедјељак, 10. јула. Кривични закон се не може примјењивати прије него што је објављен у Службеном гласнику, а ако се узме у обзир да је од објаве до ступања на снагу неопходно да прође осам дана. Значи, то је већ, најраније 15. јул 2023. Имамо ситуацију где покушавају наводну инкриминацију да прошире на период од 1. јула, када, гледано са становишта Устава и Уставног правила тзв. Vacatio legis (временски период, односно вријеме које је потребно да би закон ступио на снагу од дана објављивања до почетка примене)", истиче Бубић за .
Према ријечима адвоката Бубића, више је аргумената који доказују да је оптужница неодржива.
- И у случају да је легално постављен и у случају да може да доноси законе, а не може да доноси законе, ми по стандaрдима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода немамо услов за одржање оптужнице и нема неопходне претпоставке за доношење осуђујуће пресуде", наглашава Бубић, истичући - Правни стандард је да се кривични закон не може примјењивати ретроактивно."