Евростат: Цијене житарица у ЕУ пале за 14 одсто
Канцеларија ЕУ задужена за статистику наводи да је велики пад забиљежен и код цијена јаја (15 одсто) и сточне биљне хране (13 одсто).
Насупрот томе, несташице маслиновог уља довеле су до континуираног раста цијена тог производа (за 41 одсто у другом кварталу), док је кромпир поскупио за 10 одсто.
Просјечна цијена трошкова пољопривредне производње пала за три одсто у другом кварталу 2024. у поређењу са истим кварталом 2023. године.
Током овог периода, просјечна цијена добара и услуга које се тренутно користе у пољопривреди (инпути који нису повезани са инвестицијама, као што су енергија, ђубриво или сточна храна) нижа је за седам одсто, што је нешто мање оштро него у претходна два квартала.
Цијене воћа увећане су за три одсто, док је поврће поскупјело за један одсто.
Када је ријеч о воћу, најоштрији пад у односу на исти период 2023. године био је код лимуна и лимете (48 одсто), а највећи пад је код воћа из суптропске и тропске климе (51 одсто).
Што се тиче поврћа, дошло је до наглог пада цијена лука (46 одсто) и парадајза (27 одсто), што је у супротности са великим порастом код свјежих махунарки (плус 39 одсто) и карфиола (35 одсто).
Међу инпутима, који се не односе на инвестиције, највећи пад цијена забиљежен је за ђубрива и побољшиваче земљишта (19 одсто) и сточну храну (13 одсто).
На националном нивоу, већина земаља Европске уније (17 од 25 са доступним подацима) забиљежила је пад цијена пољопривредних производа у другом кварталу 2024. у поређењу са истим кварталом 2023. године.
Највећи пад цијена био је у Мађарској (13 одсто), Пољској (12) и Чешкој (10).
Насупрот томе, највећи пораст забиљежен је у Грчкој (осам одсто), Летонији (четири одсто), Кипру и Ирској (три одсто).