latinica  ћирилица
08/09/2024 |  15:56 ⇒ 19:49 | Аутор: РТРС

Послују ли банке у Српској по жељама америчке Амбасаде или законима и Уставу? (ВИДЕО)

Како банке послују у Републици Српској - по жељама америчке амбасаде или законима и Уставу? Судећи по пракси посљедњих неколико мјесеци, а и по оцјени регулатора, поштовање прописа им није јача страна. Страх од колективног Запада у БиХ или додворавање онима који својевољно уводе санкције званичницима и предузећима разлог је једностраних одлука банака на штету грађана и институција Српске.
Новац (фото: Централна банка) -
Новац (фото: Централна банка)

Ако банке питате за годишњи профит, наилазите на зид ћутања или вас упуте на своје интернет странице.

И истина је да су ти подаци јавни, али их банкари из неког разлога нерадо саопштавају пред камерама.

Ипак, од неких смо добили писани одговор. Тврде, да је јавно све што тражимо.

У Уникредит банци кажу да као групација послују на 13 кључних тржишта централне и источне Европе која обухвата 15 милиона клијената широм свијета.

На нашим просторима је од јуна 2008. године од када подржава привреду и становништво у 30 пословница у Српској и броји више од 119.000 клијената.

Ова банка је у прошлој години остварила добит од 162 милиона КМ, што је за 49,5 милиона више него годину раније.

На сва наша питања нису одговорили. А, између осталог, интересовало нас је да лу су током пословања на тржишту Републике Српске куповали обвезнице на Бањалучкој берзи и када и да ли у наредном периоду имају у плану да сарађују са Владом Републике Српске?

Те одговоре добили смо од Адико банке. Куповали су обвезнице Републике Српске.

Кажу да намјеравају наставити сарадњу са институцијама. Остварени профит лани износио је 23,5 милиона марака и у континуитету расте.

У овој банци наводе и да су учествовали у друштвено одговорним пројектима из културе, умјетности, спорта, донација за одређене установе.

Из Рајфајзен банке нема одговора.

Одговори банака јесу чињенице, али је и чињеница да од када су Американци кренули да уводе санкције званичницима Српске и појединим предузећима, дистанца је очигледна.

Остварити профит већи од 460 милиона марака у БиХ за пола године, што је за 100 милиона више него лани, а радити против интереса појединих грађана у Републици Српској и њених институција, у најмању руку није коректно.

Све очи упрте су у Агенцију за банкарство. Многи, па и поједини званичници Српске питају зашто регулатор сједи скрштених руку.

Из ове институције тврде да раде свој посао.

Онемогућити некоме да има рачун или подигне кредит није добра политика банака.

Краткорочно, можда ће нанијети велику штету клијенту, али дугорочно ни банка неће остати поштеђена.