Криштова и Пленковић о ситуацији у БиХ, посебно у контексту европског пута (ВИДЕО)
Криштова се нада да ће до краја године БиХ направити одређен искорак у ономе што се очекује од ње на европском путу.
- Информисала сам премијера Хрватске о изради реформске агенде за План раста, на чему смо интензивно радили протеклих осам мјесеци - рекла је Криштова на конференцији за новинаре.
Изразивши жаљење што није постигнута сагласност о реформској агенди за План раста, Криштова је оцијенила да нема политичког разлога за то и да је опозиција у четири кантона овај документ искористила за политички обрачун.
- Разговарам са кантоналним премијерима како би се постигао договор и вјерујем да ћемо га наћи - рекла је Криштова и додала да посљедице неусаглашавања реформске агенде трпе сви у БиХ, јер због тога није могуће повући средства ЕУ.
Криштова је напоменула да је Пленковића информисала о томе да институције Савјета министара редовно раде свој посао, али да је сада, јер је БиХ пред изборима, доношење одлука сложеније и отежано, а у одређеном тренутку није ни могуће.
Она је изразила наду да ће упркос овим околностима у септембру бити настављени разговори на политичком нивоу и унутар институција како би рад био настављен и БиХ извршавала своје обавезе.
Указала је да обавезе на европском путу чекају и да у БиХ знају које су, оцијенивши да је одређен број закона поприлично добро усаглашен.
- То су закон о суду, Високом судском и тужилачком савјету, граничној контроли, заштити личних података и изборни закон који јако оптерећује односе и прилике у БиХ, па и отежава њен европски пут - истакла је Криштова.
Она је констатовала да све ово треба урадити у складу са уставним системом БиХ, уз поштовање три конститутивна народа и заштите колективних права, као и избора легитимних политичких представника, чиме би се испуниле и одређене судске пресуде.
Подсјећајући да су Савјет министара и Влада Хрватске усвојили међудржавни споразум о европском партнерству, Криштова је рекла да је с тим у вези данас у Сарајеву одржана конститутивна сједница радне групе.
Криштова је захвалила Пленковићу и Влади Хрватске на свему ономе што чине за БиХ, њене народе и грађане, посебно на европском путу БиХ.
ПЛЕНКОВИЋЕВА СНАЖНА ПОДРШКА ЕВРОПСКОМ ПУТУ БиХ
Предсједник хрватске Владе изјавио је да је приоритет Хрватске укупан напредак БиХ на европском путу, те нагласио да је нови изборни закон кључан за квалитетно функционисање свих институција БиХ.
- Ми ћемо ту дати снажну подршку од преговарачког оквира до скрининга и у завршници отварање појединих поглавља, односно кластера. Што се тиче Изборног закона сматрамо да је кључан за квалитетно функционисање свих институција БиХ. Сматрамо да сва три конститутивна народа требају бити потпуно равноправна, што укључује и хрватски народ - рекао је Пленковић.
Он је нагласио да пракса која је наступила од 2006. године, када је ријеч о избору чланова Предсједништва БиХ, није добра и да ствара лошу атмосферу у којој се Хрвати осјећају дискриминисано и подређено.
- Таква ситуација је дугорочно неодржива и штетна за хармонично функционисање БиХ и односе међу народима - рекао је предсједник Владе Хрватске.
Пленковић је нагласио да Хрватска поштује сва три конститутивна народа и жели да БиХ квалитетно функционише, те у складу са тим гради пријатељске и партнерске односе двије земље.
Кад је ријеч о европском путу БиХ, Пленковић је нагласио да од 1. новембра слиједи и нови институционални циклус на европском нивоу, односно нови сазив Европске комисије.
- То је прилика за нових замах на европском путу БиХ. Сви ће жељети успјех, а ми би хтјели помоћи да један од успјеха у политици проширења у сљедећих пет година буде и БиХ - рекао је Пленковић.
Он је додао да на европском путу жели да БиХ ријеши питања неколико законских приједлога који су поменути закључцима Европског савјета.
- Ових неколико законских приједлога од Закона о судовима до Закона о ВСТС, те још два закона о граничној конторли и миграције, али и Изборни закон, што представља пакет о којем се говорило у закључцима Европској савјета. Сматрам да је то важно како би се приступило и самом формалном отврању преговора - рекао је Плениковић.
Предсједник Владе Хрватске је истакао да је Сарајево одабрано за прву билатералну радну посјету након што је "освјежен новим демократским легитимитетом" како би послао поруку о значају односа двије земље.
- Желимо показати жељу Владе Хрватске о спрености да се они унаприједе, да рјешавамо отворена питања и будемо снажна, чврста, стабилна и континуирана подршка БиХ на путу у ЕУ - нагласио је Пленковић.
Према његовим ријечима, како би се оперативно помогла ову нову фазу, Хрватска и БиХ су потписале уговор о европском партнерству, те је данас одржана и сједница заједничке комисије.
- Кроз тај оквир бројни хрватски експерети ће бити на располагању Савјету министара да својим знањем и искуством помогну у преговрачком и приступном процесу БиХ - рекао је Пленковић.
Он је указао на непоходност настављања спровођење заједничких закључака са прошлогодишње заједничке сједнице Владе Хрватске и Савјета министара, те захвалио Криштовој на иницијативи да се током идуће године таква заједничка сједница одржи у БиХ како би динамика билатералних односа буде још јача.
Кад је ријеч о привредној сарадњи, Пленковић је навео да је, судећи према подацима за првих пет мјесеци, могуће говорити да ће спољнотрговинска размјена износити од 3,7 до 3,8 милијарди евра на нивоу 2024. године.
Пленковић је изразио задовољство сарадњом двије земље када је ријеч о саобраћајној инфраструктури, те указао на неопходност даљег јачања сарадње када је ријеч о питању нелегалних миграција.