Због екстремно високих температура улагања пољопривредника већа од добити (ВИДЕО)
Метеоролози за сада нису најавили падавине. Због екстремо топлих дана и суше преполовио се принос поврћа.
Пољопривредници кажу да су улагања била много већа, а добити скоро да и неће бити. Мањи род условио је и веће цијене поврћа.
Пластеничка производња поврћа назива се и производњом у заштићеном простору, али од дуготрајних тропских температура заштита није била могућа. Биљке су прекинуле раст и развој, као и цвјетање, а већ формирани плодови остали су неразвијени или су чак трунули на стабљикама.
- Временски период је дуг, биљка може да претрпи, четири до пет, па и десетак дана те високе температуре, али наш период се одужио тако да доће у подбачај и количине и квалитета наших производа - рекла је агроном Љиљана Јанковић.
У девет пластеника социјалног предузећа Агроплан прошле године су произвели око 10 тона поврћа, а ове године ће бити задовољни ако уберу и пет тона. Свакодневно заливање, орошавање, засјењивање пластеника мрежама није много помогло, па су се неке културе потпуно осушиле.
- Парадајз смо уклонили, прошле године смо га брали до краја септембра, већ га је било и почетком октобра у мањој количини, а ове године дошло је до сазријевање већ у мају, а већ почетком августа уклонили смо сав парадајз, дошло је до сушења биљке - истакла је Јанковићева.
Стање није много боље ни у Црњелову на имањима повртара који се већ генерацијама баве овим послом. Породица Којић има пластенике на 8 дунума, али због великих улагања и слабог рода не очекују зараду.
- Стресно је за биљке, значи биљке не могу да поднесу, имају лошију оплодњу, лошије се развијају, лошије једноставно биљке напредују, чисто преживљавају - каже предсједник Удружења повртара "Сунце" Рајо Којић.
У Семербији је ове године поврће засађено на 4200 хектара, од чега је око 300 хектара у пластеницима. Воде за заливање има, захваљујући природним условима и улагањима Владе Српске у изградњу система за наводњавање. Повртари су поред уобичајених средстава биљке прихрањивали калцијумом и биостимулаторима, али ефекти су минимални.
- Имали смо рецимо на паприкама опекотине, онда појаву трулежи, краставац у пластеницима штитимо, међутим, опет долази до превисоких температура и унутра биљка колико год да је заштићена ти листови се на неки начин оштете - додао је Миодраг Лазић.
Повртари у Семберији кажу да је њихово рано поврће произведено у пластеницима имало добар принос ,али су га продавали по нереално ниским цијенама због велике количине увезене робе. Још једном позивају Савјет министара БиХ да донесе одлуку о сезонској забрани увоза како би била заштићена домаћа производња.