Мостови на Сави код Градишке свједоци историје (ВИДЕО)
"Све је на свијету мост ... и осмијех и уздах и поглед. Све на свијету жели да буде премошћено, да се нађе друга обала, то је тежња да се људи и чују и гледају, и слуте и препознају, дозивају и призивају с обале на обалу".
Ово су ријечи нашег нобеловца Иве Андрића које на најљепши начин откривају важну улогу мостова, било оних невидљивих, који спајају обале људских душа или оних материјалних, који не дозвољавају да ријеке раздвајају људе.
Такви су и мостови у Градишци који не спајају само двије обале Саве, него и двије државе.
- Градишка ја увијек тежила да премости ријеку Саву. У неким документима из 17. и 18. вијека спомиње се један град на двије обале. Први прави мост био је понтонски из 1922. године. Градили су га официри војске Краљевине СХС који су били богато награђени за свој труд. Тај мост је био душа Градишке, а помињу се и млинове који су се налазили у његовој близини. Мост је мијењао свој облик, зависно од водостаја, али није испуњавао трговачке предиспозиције. Рађа се идеја о правом мосту, од бетона и челика. Тај мост ће бити завршен 1940. године. Нажалост, био је у употреби само 132 дана. Након окупације, војска Краљевине Југославије срушила је тај мост да би спријечила продирање њемачке војске у Градишку. На истим тим кесонима 1956. године биће подигнут данашњи мост који је у функцији на задовољствао Градишчана и оних, који посјећују Градишку - рекао је директор ЈУ "Завичајни музеј" Бојан Вујичић.
Овај мост посебно је упечатљив бројним путницима који сатима чекају на граничном прелазу Градишка. Рјешење тог проблема, свакако је новоизграђени мост који тек треба да споји обале Саве и омогући бржи прелаз између двије државе.
Градишка је, истиче Вујичић, у периоду до 1970. године била острво, опкољено каналима, преко којих су били изграђени мостови - познати Обрадовачки мост, Бањалучки мост преко ријеке Јурковице и мост у Козинцима, а једно вријеме се спомињао један мањи мост у Бок Јанковцу.
Ти мостови су, каже, након што је извршено исушивање и скретање корита ријека, отишли у заборав. Бањалучки мост је срушен прије годину дана и сада се ту налази један велелпни кружни ток.
- Многи мостови су у градишким срцима остали забиљежени и по добром и по лошем. У периодима бројних надирања окупатора, олакшавали су им улазак у град у којем су извршили велике злочине, али постоје и љубавне приче, посебно о мосту из 1940. године, када је инжењер Христивоје Ерић, који је радио на подизању моста, ту упознао и оженио Стојанку Малић. Код њиховог сина смо проналазили бројне документе и фотографије везане за прошлост Градишке и тако смо ревитализирали добар дио историје о Градишци, као Малом Београду, како је називана, због свог културног и просвјетног дјеловања крајем 19. и почетком 20. вијека - додаје Вујичић.
Кажу да је најтежа ствар у животу знати које мостове треба прећи, а које срушити. Или да завршимо Андрићевим мислима:
"Не руши све мостове, можда ћеш се вратити. Ниси птица, ни лептир обалом што лети. Кад нема мостова узалуд је чезнути, узалуд је схватити, узалуд је хтјети. Не руши све мостове, можда ћеш се вратити. Остави бар један мост између срца и мене. У самоћи је лакше несхваћено схватити. Могле би те назад нагнати успомене..."