На свјетским берзама све већа вриједност злата: Цијена полуге премашила милион долара (ВИДЕО)
Злато је одувијек било мјерило богатства. Временом је, због проналаска и примјене других природних ресурса, пало у други план, међутим у посљедње вријеме златна грозиница тресе свјетске банке. Девизне резерве Централне банке БиХ средином августа износиле су 15, 8 милијарди марака. Удио злата у тим резервама је свега један одсто, односно око једне тоне.
- Стратешко опредјељење Централне банке БиХ јесте да тај износ учешћа монетарног злата у укупним девизим резервама може да иде и до три одсто тако да је за очекивати да ће у наредном периоду, када се стекну услови, тај проценат се можда и повећа - каже Марко Видаковић, вицегувернер Централне банке БиХ.
Имала је БиХ раније и више злата. Међутим, бивша управа Централне банке одлучила је да трећину резерви прода и, према мишљењу економиста, направила грешку.
- Када се тржиште дестабилизује падне и вриједност вауте на коју се ми ослањамо као резерву. С друге стране, што је криза већа злату вриједност расте зато што је злато стварна традиционална вриједност којој дугурочно вриједност увијек расте и БиХ је требала и још увијек треба резерве злата чувати и повећавати - истакао је економиста Игор Гавран, економиста.
За разлику од БиХ, златне резерве Србије износе 46,5 тона, протувриједности 3,3 милијарде евра и убједљиви је лидер у региону по том параметру. Цијена злата у посљедњих десет година повећана је за 127 одсто и сви трендови покузују да ће цијена и даље расти. Као што и Србија планира да повећава своје резерве.
- Кад видимо да највеће и најозбиљније државе на свијету гомилају своје резерве злата, да САД имају више од 8.000 тона тог најплеменитијег метала. Јасно је да то злато јесте права вриједност која обезбјеђује ако ништа барем мало мирнију будућност - нагласио је Душан Стојаковић, уредник економске рубрике Вечерњих новости.
Потпуно другачија ситуација је у Хрватској. Та држава уопште нема резерве злата. Све што је наслиједила из Југославије, Хрватска је прије 23 године продала. У међувремену постала је члан европске монетарне уније и нема потребу за златним резервама, објашњава економски аналитичар Дамир Новотни.
- Снага националне валуте се не мрјери више на томе какву подлогу злата имају, тај златни стандард је напуштен 70-их година. Данашње модерне монетарне политике управљања новцем у некој националној економији се заправо ослањају на снагу те економије - рекао је Дамир Новотни, економски аналитичар из Загреба.
Хрватска је везана за Евро и Европску централну банку која гарантује одређену стабилност. БХ економија је нестабилна и недовољно јака, да би се ослањала на себе. Притом, велику неизвјесност изазива искључива заисност о Европској унији.
- Ако се деси криза у Америци она се прелијева на ЕУ, то се прелијева на БиХ и ми немамо излаз. Када бисмо имали јаче економске односе са Кином, Русијом, Индијом, онда би наша сигурност била већа. Пошто то немамо, злато је један од механизама гдје можемо макар мало да се одвојимо од овисности од Запада и ЕУ - истакао је економиста Игор Гавран.
Процјењује се да је до сада из природе извучено више од 200 хиљада тона злата. Управо Русија и Кина спадају међу пет земаља које посједују највеће резерве. Поједини западнии аналитичари процјењују да Народна банка Кине посједује од 5.000 до 15.000 тона злата.