Микец и Перишић: Велика част је представљати своју земљу (ФОТО)
Микец је рекао да су он и Аруновићева заслужили да освоје златну медаљу и да ће то памтити за цијели живот, као и да је била велика част представљати своју земљу на Олимпијским играма у Паризу.
- Турци су заслужили финале, али је злато, ипак, наше. Заслужили смо да освојимо ову медаљу - рекао је Микец на конференцији за новинаре по слијетању авиона на београдски аеродром "Никола Тесла".
Микец, који је остао у Паризу да бодри остале српске спортисте, додао је да ту подршку и јединство није желио да пропусти.
- Остаје жал за неким пропуштеним приликама, али мислим да можемо бити задовољни са пет медаља. Почаствован сам што сам био носилац и заставе на затварању. Велика част представљати своју земљу на таквом такмичењу - рекао је Микец, додајући да су му у плану и наредне Олимпијске игре у Лос Анђелесу.
Описујући меч у борби за злато, Микец је рекао да је ситуација била таква да су он и Зорана морали да покажуо своје најбоље издање и да су били најхрабрији када је то било најпотребније.
- Последњи хитац нећу никада заборавити. Срце ми је умало експлодирало и покушао сам истом техником дисања да се смирим. На срећу, успео сам и када сам проверио свој и туђе резултате, то је била ерупција среће. Пола сата нисам знао шта је Зорана опалила - рекао је Микец.
Он је рекао да је освојио све медаље у свом спорту, али да то није крај.
- Идемо даље да обрадујемо нацију са још неким медаљама. И даље желим још и што не би била мотивација да у Лос Анђелесу узмем индивидуалну медаљу и оставим генерално дубљи крај у свом спорту - рекао је Микец.
Његов тренер и брат Горан Микец је рекао да ће прво да се одморе, па видјети шта даље, те додао да су јединство и заједништво, које имају српски спортисти, нешто јединствено, те додао да су су Зорана и Дамир показали да су најбољи на свијету у самом финалу.
Перишићева је рекла на одвојеној конференцији за новинаре да је са тренером поносна на све што су урадиле и да јој је пуно срце.
Она је рекла да је ово за њу велико исксуство и да је све вријеме била фокусирана на своје мечеве.
- Нисам још свесна величине медаље и тек ћу касније бити свесна шта сам урадила. Надам се да сам охрабрила много деце да се баве спортом. Препоносне смо. Ово је био тежак пут, али не планирамо да станемо. Пуно нам је срце због тога што смо постигле - рекла је она.
Њен тренер Петра Бутал Ковачић је рекла да су она и Александра поносне једна на другу и на све људе који су били уз њих и подржавали.
- Остаје та мала жалба за златом, јер знамо да је Александра способна да га узме али будућност је пред нама... Биле смо сасвим солидне, велики снови су могући - додала је Ковачићева, додајући да овај процес траје од почетка Александрине каријере.
Она је прокоментарисала читав турнир и побједницу Вивијен Мартон из Мађарске.
- Суђење је било доста чудно, као да смо се бавили другим спортом. Морали смо да мењамо тактику у ходу. Било нам је страшно што су фавориткиње испадале одмах. Мађарица је имала свој дан, да мене питате никад је не бих одабрала за победницу Игара, али је искористила свој дан - рекла је Ковачићева.