Злоупотреба права потрошача: Купиш скупу хаљину, обучеш, вратиш и тражиш поврат новца
Према подацима софтверске компаније Опторо, која управља евиденцијом о поврату робе у малопродаји, током љета број купаца који купују скупу ствар, носе је са етикетом, а затим враћају и траже поврат новца, драматично расте.
- Током љетње сезоне и сезоне крстарења, од јула до септембра, видимо да су гардероба и укупне стопе поврата порасле два до три пута, а само купаћи костими чине између пет и 15 одсто поврата - наводи Амена Али, извршна директорка компаније Опторо и додаје да ово указује на веома танку линију између уобичајених поврата робе и преваре.
Према подацима Оптороа, 40 одсто враћене гардеробе чине купци од 18 до 29 година.
Како се трговци боре са овим изазовом
Велики изазов за трговце представља шта да раде са одјећом која је враћена.
- За сезонске артикле као што су одјећа за крстарење и купаћи костими, брза, али темељна, инспекција стања одјевног предмета и обнављање залиха су императив како би задржали што је могуће више вриједности прије краја сезоне - наводи Алијева и додаје да је вријеме кључно у овој борби - у идеалном случају, превару треба препознати одмах, или још боље, прије него што се уопште и догоди.
Алијева упозорава и да ако се одуговлачи са процесом враћања, ово кашњење доводи до значајног смањења вриједности производа.
У изјави за Си-Ен-Би-Си, Амена Али наводи да када се одјевни предмет врати у продавницу или магацин, вриједност и стање производа одређује шта ће се са њим даље дешавати.
- Купаћи костим од 10 долара враћен у лошем стању вјероватно није вриједан трошкова чишћења и поправке и сигурно је боље одмах га послати на рециклажу. Императив је да комади који су очигледно ношени и враћени непажњом не дођу до сљедећег купца - заштита угледа бренда и лојалност купаца је најважнија - објашњава Алијева.
Скот Кејс, извршни директор Центра за одрживост малопродаје у Националној малопродајној федерацији САД, наводи да гардероба може повећати трошкове и отпад за трговце ако се производ више не може препродати. Дакле, трговци на мало предузимају мјере.
- Неки трговци се баве овим проблемом тако што смањују количину времена за коју потрошачи морају да врате робу, елиминишући бесплатно враћање или захтијевајући од потрошача да врате артикле у продавници гдје запослени може да га прегледа прије него што потрошач добије поврат новца - наводи Кејс.
Компаније као што су Best Buy, Gap и American Eagle Outfitters користе Опторов софтвер вјештачке интелигенције за брзо управљање повратом робе, идентификују преваре и брзо обнављају залихе производа на полицама продавница како би избјегли попусте.
- Вријеме је буквално новац. Што брже можете да окренете производ, мања је вјероватноћа да ћете морати да му снизите цијену. Посједовање паметног система залиха може повратити трошкове и максимизирати профитабилност - истиче Алијева.
Како трговцима може да помогне вјештачка интелигенција
Стивен Ламар, извршни директор Америчког удружења за одјећу и обућу, рекао је за Си-Ен-Би-Си да је поврат робе постао кључни фокус за трговце и брендове, посебно у ери е-трговине.
- Технологија ланца снабдијевања, коју покреће вјештачка интелигенција, све се више примјењује како би потрошачи могли да пронађу и уживају у моди коју желе по правој цијени, правом квалитету и у право вријеме. Док компаније граде и интегришу програме поврата за поправку и препродају половних предмета, враћање преузима нову улогу, подстичући ново кружно тржиште - наводи Ламар.
Шта се дешава са враћеном робом
Према анализ Оптороа, 30 одсто трошкова повезаних са повратом робе чини превоз. За смањење ових трошкова користе се стратегије као што су локације за испоруку трећих страна и враћање без кутија и етикета.
Подаци такође показују да отприлике 95 одсто робе која не може да се врати у продају иде у секундарни канал. Пет одсто производа одлази на депонију или за донације.
Највећи број враћених производа, према подацима Оптороа спада у три категорије: производи за домаћинтво, мушка обућа и женска одјећа.
Стопе поврата варирају и у категорији и по бренду или продавцу. Неки клијенти виде стопе поврата и до 40 одсто. Одјећа предњачи у категорији поврата са стопом од 25 одсто, затим слиједе торбе, додаци и ципеле са 18 одсто, разни додаци са 13 одсто и потрошачка електроника са 12 одсто.
Просјечна вриједност враћеног артикла према подацима из анкете Оптороа је 85 долара. Највиша вриједност ставке пријављене као враћене била је 200 долара.