Прогнани Крајишници почели нови живот, али се с тугом сјећају избјегличке колоне (ВИДЕО)
Глумица Маја Колунџија Зорое у "Олуји" је морала да напусти родни Книн. Пунољетство, 18. рођендан, 5. августа, дочекала је у избјегличкој колони на Петровачкој цести. Умјесто по весељу, сјећа га се по страху и неизвјесности.
- Чујеш понеки јецај, дозивку, бол, пита се – где је, јеси ли их видио, јеси ли чуо – није било мобилних телефона, ти крици и слике ми се враћају у флешбековима. Као да те неко огребе - рекла је избјеглица из Книна Маја Колунџија Зорое.
У колони је из Двора на Уни изашла и Радмила Крстић, не знајући да јој је отац убијен.
- Тај пут је био дуг, тежак, болан, нон-стоп у окретању тражећи га, препознавајући га. И дан-данас мислим да га још увијек негде могу наћи - рекла је Крстићева.
Спасавајући живу главу, Крајишници су у трену остали без свега – без најближих, без имовине, без завичаја. Према подацима УН, у прве двије ратне године из урбаних средина је протјерано више од 250.000 Срба. Олуја је била завршетак тог процеса.
- Олуја била највећи ратни злочин на овим просторима и у Европи послије Другог свјетског рата с једне стране, али и завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја данашње Хрватске - навео је предсједника Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
- Олуја је само круна и завршетак тог планираног пројекта још из Независне Државе Хрватске – Хрватска без Срба, што она данас практично и чињеницом и јесте - додао је предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић.
Да Олуја није била никаква ослободилачка и одбрамбена акција, како је Загреб жели представити, говоре и подаци о убијеним и несталима, од којих су огромна већина били цивили старије животне доби.
- 1.903 жртве смо до сада евидентирали, од тога је 1.246 цивила или 65 одсто од укупног броја жртава, међу њима је 643 жене - рекао је директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Крајишнике боли и то што се не рјешава питање несталих и што за српске жртве нема судске правде.
- За све те ратне злочине до сада су пред хрватским судовима осуђена само двојица припадника Хрватске војске и – да апсурд буде још већи – један од њих је етнички Србин, а други је етнички Албанац - додао је Штрбац.
Прогнани Крајишници кажу да је "Олуја" – злочин који траје, јер до данас не могу да врате своја права и ријеше проблеме. 40.000 отетих станарских права и 10.000 минираних српских кућа само су врх леденог бријега.
- Отето је око милион катастарских парцела пољопривредног земљишта, имамо примјер узурпације, незаконите сјече шума, имамо такође велике проблеме везано за отимање грађевинског земљишта, десетине хиљада људи има проблем са радним стажом, имали смо преко 50.000 пензионера којима се дугују заостале, а неисплаћене пензије - истакао је Линта.
Сваке године у Хрватској се биљежи између 300 и 400 случајева напада на Србе и њихову имовину, а сада им пријети и одузимање земље.
- Знамо да смо били катастарски власници земље, али већина те земље није била уписана у судске књиге и сада они под фирмом сређивања тих књига врше одузимање земље, преводе их општинама, општине дају другима – то се свакако може подвести под цементирање етничког чишћења - навео је генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
Прогнани Крајишници кажу да се живот мора наставити даље, али да се истина о српским страдањима мора пренијети и новим покољењима.