Јовић: Жељезнице Српске испуниле свој дио обавеза из уговора о реструктурисању
Јовић је указао на потребу обнове и ревитализације жељезничке инфраструктуре, која је, упркос појединим ремонтима, застарјела и додао да је у том процесу неопходна подршка Владе Републике Српске.
Он је навео примјер Србије, гдје су жељезнице захваљујући одличној синергији са Владом постале регионални бренд и све више се намећу као економична и прихватљива алтернатива друмском саобраћају.
- Србија ће до краја године пустити у саобраћај пругу Београд-Суботица, обезбиједили су путничке гарнитуре возова произведене у Аустрији, а на хомологацију чека и први кинески воз - указао је Јовић.
Према његовим ријечима, о примјерима добре праксе разговараће се већ 11. и 12. септембра у Добоју, када ће "Жељезнице Републике Српске" бити домаћин дводневних жељезничких сусрета регије под називом "Јачање будућих међусобних односа - повезивање, потребе и могућности", који ће окупити представнике жељезница из Федерације БиХ, Србије и Црне Горе.
Јовић је навео да је ријеч о првој оваквој манифестацији чији су домаћин "Жељезнице Републике Српске", те истакао да те сурете ова компанија организационо спремно дочекује, заједно са градом Добојем.
- Програмом је предвиђено да се 11. септембра у Галерији добојског Центра за културу и образовање организује изложба фоторафија Жељезница у Требињу, Боки которској и околини новинара и публицисте Железница Србије Јосипа Вебера, а 12. септембра и радни састанак, те обилазак капацитета Жељезница Српске - напоменуо је Јовић.
Он је истакао да код жељезница постоји пракса да се каже како пруга нема ни почетак ни крај, једино што свако одржава и управља дијелом који му припада, те организује транспорт робе и путника.
Јовић је рекао да су Жељезнице Републике Српске саобраћајно веома добро позициониране – код Новог Града, Шамца и у Брчком граниче са Хрватском, у Зворнику са Србијом, па сва роба у транзиту кроз БиХ мора да прође кроз Републику Српску.
Он је истакао да се, уз повољан саобраћајни положај, жељезнице у Српској морају подићи на много виши ниво како не би заостали за трендовима у непосредном окружењу, те поручио да се у том правцу, заједно са Владом Републике Српске, морају пронаћи средства за ревитализацију и обнову жељезничке инфраструктуре.
- Под број један то је коридор Београд-Загреб и то је пруга од Добрљина, Новог Града према Бањалуци. Други је Коридор 5Ц, од међуентитетске линије са Маглајом до Шамца. БиХ је заједно са Србијом ушла у програм ревитализације пруге од Добоја, Тузле до Зворника, која једина није електрификована, а у Србији од Бразине до Руме - навео је Јовић за Срну.
Према његовим ријечима, у Жељезницама се приликом обнове пруга као приоритетним руководе подизањем безбједности у жељезничком саобраћају на виши ниво, а потом и да се врате пројектоване оптималне брзине из ранијег периода, које су до 120 километара на час.