Кола на Требишњици - изум са Нила данас туристичка атракција
Кустос-етнолог у Музеју Херцеговине Божана Ђузеловић рекла је Срни да је по предању Мујага Хаџиасановић одлазећи на хаџ у Мисир видио како долази до надолажења Нила, као и механизме који су служили за контролисање саме ријеке и натапање, направио нацрт и вративши се у Требиње саградио једно коло или долап.
- Оно је првобитно грађено од јеловине, испоставило се да то није баш добар материјал па се почело градити од мунике. Сам број кола долапа који су служили за натапање је варирао, у неким изворима се помиње да их је било око 40-ак, а негдје и до 60 - навела је Ђузеловићева.
Она је додала да су у сливу ријеке Требишњице кола добијала назив по породицама које су их градиле, међутим, нису их користиле само те породице, него и све оне којима је било потребно да заливају, односно натапају оранице.
- Кола или долапи представљају јединствени систем натапања на подручју Требиња и требињске регије, мада се могу видјети на ријеци Буни. Она се данас више не користе за натапање, али су дио културно-историјског насљеђа источне Херцеговине и својеврсна туристичка атракција града Требиња - рекла је Ђузеловићева.
Она је додала да су једна од најпознатијих Малтезево коло, Придворачко коло, различите су породице које су их правиле, један од тих људи је Перо Вучуревић.
Ђузеловићева је навела да у Музеју Херцеговине у сталној етнографској поставци може да се види Мртво коло, које се назива тако јер је била неопходна људска снага да би се покренуло.
- Оно је 2011. године извађено из Горичког језера када је рађен ремонт, захваљујући покојном Сави Пујићу, коме је Перо Вучуревић причао о њему и на основу његових казивања, оно је донесено конзервирано и посјетиоци Музеја Херцеговине могу да га виде - рекла је Ђузеловићева.