Мркоњић Град може да се похвали ковачницом старом 500 година (ВИДЕО)
Писани подаци о томе да је радионица породице Зонић настала 1569. године налазе се у музејима Бањалуке, Београда, Сарејева и Беча. Нису они били једини. Некада је у Мркоњић Граду било чак 36 ковачких радњи. У бившој Југославији били су најпознатији по изради тзв. коса варцарки које су добиле име по старом називу Мркоњић Града, Варцар Вакуфу.
Ковач Ахмо Зонић каже кроз шалу да су скоро све телевизијске куће свијета снимале прилог о њему и његовом занату, осим једне.
- Сјеверне Кореје! Е та није била! Све су телевизије свијета биле, нарочито стране: Би-Би-Си, америчка, хрватска, Србија! Све су биле, само није она! - каже Зонић.
Сваког прољећа ковачи вриједно спремају косе. Некада је хиљаде коса излазило испод наковња. Данас много мање, али истог квалитета, каже Ахмо.
Оно што сваки мајстор прво пита и треба да зна јесте да ли ће се косити у равници или у брдским предјелима и према томе прави косу. Постоје и такмичарске косе. Оне су нешто дуже и теже. У једном тренутку чак три особе потребне су да би се направила коса. Некад су косе биле много цјењеније, каже Ахмо.
- Некада, кад је мој отац радио, за једну косу добијао је овцу и јагње! А сад моја коса вриједи два килограма печеног меса, или двије штеке цигара, или двије гајбе пива. Нажалост - истиче Ахмо.
Осим коса, Зонићи производе све за пољопривреду: плугове за орање, косне алате, брусеве, сачеве, мотике, ножеве склопце, чакије, сјекире, чекиће, потковице, узенгије. Највише наруџби имају из Србије и то за косе и ножеве склопце као сувенире. Како која генерација долази, тако уводи и неке нове производе, па тако сада праве и коване ограде.
Пет стотина година традиције. Пет вијекова породица Зонић с кољена на кољено преноси тајне заната. И не само тајне. Преносе и љубав. Љубав према ковачком занату, ватри и води, косама варцаркама.