Корпорације и институције широм свијета све чешћа мета хакера (ВИДЕО)
Штете од вируса, које хакери убацују у информационе системе, броје се милијардама долара, а за пар година и у билионима.
Безбједњаци сматрају да су ти напади саставни дио хибридног ратовања и да могу да угрозе и националну безбједност.
Ноћна мора сваког путника - отказан авионски лет. Управо се то десило у понедјељак навече на сплитском аеродрому, који је доживио потпуни колапс усљед хакерског напада. Два дана послије, аеродром је прорадио, али не у потпуности. Иза напада стала је евроазијска хакерска група Акира која је за откључавање аеродромског система тражила откупнину. Директор Аеродрома Лукша Новак рекао је да Влада Хрватске и аеродром нису пристали на то.
Акира је настала 2023. године и напада само велике коорпорације. Уколико не добију новац уцјеном, трговаће прикупљеним подацима на црном тржишту. У само неколико мјесеци прикупила је 42 милиона долара откупнина од преко 250 жртва широм Америке, Европе и Аустралије.
- Са онима који чине таква кривична дјела преговора нема, и на СОА-а и свим осталим и самом аеродрому је да воде рачуна о томе и дигну ниво заштите - рекао је премијер Хрватске Андреј Пленковић.
Финансијске штете од хакерских напада су милионске - и још ће да расту. До 2029. чак до 6,4 билиона долара процјене су глобалне статистичке агенције Статисте. Још се не зна колико ће Хрватску коштати хакерски напади на здравствену заштиту, образовање и јавне комуналне услуге.
- У нашем случају ради се о штети коју Хрватска трпи и трпиће. Добро сам упознат са оним што ради СОА-а и хрватске агенције, међутим, Хрватска је у смислу координације безбједносне и вањске политике потпуно дисфункционална - каже хрватски предсједник Зоран Милановић.
Ни Република Срспка није имуна - сајбер напад на Здравствени информациони систем доказ је томе. Због тога је Влада анализирала стања информационе безбједности у јавној управи и критичним инфраструктурама, израдила смјернице и пројектовала нови национални систем заштите.
- Систем ће штити 780 институција јавне управе и мала и средња предузећа и дјецу на интернету - наводи Дражен Вишњић, директор Агенције за информационо-комуникационе технологије Владе Републике Српске.
Многи безбједносни стручњаци сматрају да су хакерски напади саставни дио хибридног ратовања, а сајбер безбједност све важнији дио националне безбједности.
- На примјеру Мађарске се види да је у основи националне сајбер безбједности налази војна сајбер безбједност у оквиру ресора одбране. У Хрватској је задужена Сигурносно обавјештајна агенција, из чега се јасно види да сајбер безбједност улази у сферу националне безбједности - каже Милица Сикимић са Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци.
Прикупљене податке компанија, али и оне личне, хакери, у већини случајева продају на црном тржишту. Апсолутна заштити не постоји, али адекватно примјењивање основних безбједносних контрола смањује ризик од хакерских напада, кажу наши саговорници.