Николић: Одлука крњег Уставног суда БиХ без правног дејства
Николић је за Срну навео да таква одлука не производи правно дејство у Српској из два разлога – првог, који има упориште у Анексу четири Дејтонског мировног споразума /Уставу БиХ/ и другог, које свој правни основ црпи из највиших правних аката Републике Српске.
Он је истакао да избори и изборни процес, сходно члану три став један Устава БиХ не представљају надлежност институција БиХ.
Николић је истакао да члан три став три тачка а дејтонског Устава БиХ гарантује да сва овлашћења која нису Уставом БиХ изричито повјерена институцијама БиХ припадају ентитетима.
- Дакле, организовање избора, сходно Уставу БиХ, налази се у надлежности институција и органа Републике Српске и тиме је, са правне тачке гледишта, потпуно легално усвајање и ступање на снагу новог Изборног закона Републике Српске - навео је Николић.
Друго, додао је он, усвајањем Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ 2023. године у Народној скупштини Републике Српске стављене су ван снаге све одлуке тзв. Уставног суда БиХ, па тако и ова данашња о /привременом/ непримјењивању Изборног закона Републике Српске.
- Тај закон је народно представништво Републике Српске усвојило јер су представници бошњачких политичких странака одбили да разматрају питање редефинисања састава Уставног суда БиХ – обавезе коју нам је наметнула и сама ЕУ, у циљу остваривања чланства у тој организацији. Штавише, Европска комисија је 2022. године, у оквиру четрнаест приоритета за БиХ, као четврти навела неопходно реформисање Уставног суда БиХ, критикујући притом и тзв. високог представника због јачања интервенционизма у БиХ, што није у складу са процесом интеграција БиХ ЕУ - истакао је Николић.
Дакле, нагласио је он, неопходно је најприје редефинисати састав Уставног суда БиХ.
- До тада, у складу са Анексом четири Дејтонског мировног споразума и /уставно/правним поретком Републике Српске, поменута одлука Уставног суда остаје без правног дејства у Републици Српској - закључио је Николић.