БДП Српске данас већи за око 50 одсто него 2019. године
БДП је у 2023. години био 16,07 милијарди КМ и већи је за 1,54 милијарде КМ у односу на 2022. годину, појаснивши да је то номинални раст од 10,6 одсто, а реални од 1,9 одсто.
Милуновић је навео да су инвестиције у прошлој години у Републици Српској премашиле 2,5 милијарде КМ.
Када је ријеч о индустријској производњи у првом полугодишту ове године, Милуновић је рекао да она биљежи пад од 7,3 одсто у односу на исти период претходне године.
- У јуну ове године у поређењу са претходним мјесецом немамо ни пад, ни раст индустријске производње. На истом је нивоу са индексом 100 - истакао је Милуновић на конференцији за новинаре у Бањалуци.
Рекао је да је календарски прилагођена индустријска производња мања за 8,3 одсто.
- Производња и снабдијевање електричном енергијом биљеже пад од 16,3 одсто, прерађивачка индустрија пад од 6,7 одсто", истакао је Милуновић.
Милуновић је објаснио да је највећи разлог пада индустријске производње у овим областима био због пада производње електричне енергије из термоелектрана усљед ремонта у Руднику и термоелектрани /РиТЕ/ "Угљевик".
Истакао је да број запослених у индустрији у јуну у односу на јун претходне године биљежи пад од 5,3 одсто.
- Укупан број запослених у Републици Српској 31. марта износио је 289.755, што је за 0,3 одсто мање у односу на септембар претходне године, а у односу на март 2023. године мање за 0,2 одсто - истакао је Милуновић.
Милуновић је рекао је да су 47,3 одсто запослених од укупног броја жене, а 52,7 одсто мушкарци.
- Запосленост је највише пала у подручју прерађивачке индустрије, која са трговином запошљава 40 одсто свих запослених у Републици Српској - истакао је Милуновић.
Он је навео да је 246.425 лица запослено у пословним субјектима или 85 одсто, а осталих 15 одсто код предузетника.
Милуновић је рекао да је од јануара до јуна обим размјене у Републици Српској са иностранством износио шест милијарди КМ, од чега се на извоз односи 2,45 милијарди КМ што је за 8,6 одсто мање у односу на исти период лани, док је увоз износио 3,5 милијарде КМ или 3,7 одсто више него у истом периоду прошле године.
Највеће учешће у извозу остварује електрична енергија са 7,1 одсто, а највише се извозило у Хрватску 16,7 одсто и у Србију 15,7 одсто, док се највише увозило из Србије 15,6 одсто и Италије 15,4 одсто.