Обиљежен Дана сјећања на дјецу убијену у НДХ; Истина се мора чути (ФОТО)
Више делегација положило је и вијенце на споменик.
Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланици српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, представници амбасаде Србије у БиХ.
На споменик су вијенце положили и представници СУБНОР-а, удружења која баштине сјећања на жртве усташких злочина у Другом свјетском рату, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Борачке организације, удружења ратних војних инвалида, ветерана и старјешина Војске Републике Српске, удружења ампутираца УДАС, жена жртава рада и цивилних жртава, Трећег пјешадијског Република Српска пука, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и више градова и општина Поткозарја.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је погубна политика братства и јединства довела до додатног страдања српског народа.
Додик је у Мацурама код Приједора указао на потребу да се никад не заборави страдање дјеце на овим просторима, наводећи да се поставља питање како је могуће да је српски народ опстао.
Упитао је и шта су Србима учинили да се 50 година не сјећају, да пусте да гробови зарасту у коров, да се не говори о српском страдању, патњи, и то само зато што то није било коректно према онима који су учинили та злодјела, побили српски народ, дјецу.
Додик је истакао да на многим мјестима није било ни породица нити мајки да оплакују своју убијену дјецу.
Градоначелник Приједора Слободан Јавор изјавио је да је многима у бившој Југославији одговарало да се ћути о злочину над српском дјецом у НДХ-а, али да ове генерације желе да се о томе говори.
- Дуго година након Другог свјетског рата у мјесту Мацуре код Приједора није се чуо плач дјетета јер усташе из НДХ нису били људи него монструми који нису бирали вријеме, мјесто, ни начин да убијају српско становништво. Овдје су угашена многа огњишта, уништене многе породице, али се не смије дозволити да Срба нестане. Зато ми присутни и те како о томе не желимо да ћутимо, желимо да се о овоме чује. Усвајају се разне резолуције и усвајају их управо они који су у Другом свјетском рату чинили највеће злочине - поручио је Јавор.
Градоначелник Приједора додао је да су "Срби преживјели многе недаће и да је обавеза присјећати се овог гнусног злочина".
- Видите како покушавају да деградирају наше институције. Морамо да будемо сложни. Српско јединство нас је сачувало кроз историју. То је једино што нас може сачувати и у будућности. Мир, суживот, максимално уважавање, поштовање једних и других, свих конститутивних народа и свих националних мањина немају алтернативу - рекао је Јавор.
Он је поручио да "желимо да живимо заједно, у слози".
- Али, морају да знају да не дамо своју историју. Морамо да учимо наше потомке, наше будуће генерације, да знају и да памте нашу тешку историју, наше жртве - истакао је Јавор.
Историчар Ведрана Адамовић истакла је данас да је једна од најсуровијих геноцидих активности у НДХ било поступање према дјеци с Козаре.
Она је подсјетила да су у НДХ 12. јула 1942. године, одлуком Анте Павелића, отворена три посебна логора за партизанску дјецу - Горња Ријека код Крижеваца, Јастребарско и Сисак.
Адамовићева је, обраћајући се окупљенима у Мацурама код Приједора на обиљежавању Дана сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године, рекла да је само кроз Сисак прошло 6.693 дјеце, од којих је за четири мјесеца умрло 1.631, најчешће са бројем око врата.
У НДХ је убијено је најмање 74.000 српске дјеце у доби до 14 година.
Током њемачке офанзиве на Козару, у љето 1942. године, у Горњем Јеловцу и Мацурама, убијено је 312 Срба из више поткозарских села, међу којима и петоро дјеце до 14. година.
Обиљежавању присуствују предсједник Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске застите Данијел Егић.
Обиљежавање страдања је од републичког значаја, који је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.