Обиљежене 32 године од Петровданске битке за одбрану Добоја (ВИДЕО)
Погинулим припадницима војске и полиције служен је парастос и положени вијенци код спомен-обиљежја.
Тадашњи командант Првог батаљона Добојске бригаде ВРС Димшо Живановић је током обраћања истакао да је то била једна од првих и најтежих битака ове бригаде с обзиром на то да је непријатељ био добро припремљен и успио да продре у предграђе Добоја и да је нападу пјешадије претходила артиљеријска паљба, укључујући гранатирање цивилних циљева у граду.
Учесници контраофанзиве за битку кажу да је била изузетно тешка, да се у неким моментима водила "прса у прса" и да се тако измијешани често нису међусобно распознавали.
- Хватали смо се дословно за ревере - присјећа се Зоран Девић, коме су тада, тешко рањеном, а због нераспознавања, у забуни прилазили и непријатељски војници који су збрињавали своје рањене.
Некадашњи командир Прве чете Озренске бригаде Војске Републике Српске Раденко Николић, указујућу на сталне замјене теза о томе ко је у ствари агресор, поручио је да је крајње вријеме да се почне причати онако како је и било и да више нема потребе да се било ко уважава.
- Нама потребе о некој једностраној причи помирења и суживота. Као директни учесник имам пуно право да причам онако како је било и мени је жао што на другој страни немамо адекватног саговорника да се договоримо како је било, а договорићемо се да смо пуцали једни на друге, да све намјере које су они у Добоју имали смо онемогућили, да смо бранили национални интересе Срба, као и свих лојалних суграђана, те да се нисмо борили за дивљу БиХ - поручио је Николић.
Петровданска битка вођена је 12. јула 1992. године од приградског насеља Вила до Путниковог брда. Непријатељдке снаге су рачунале да је пажња бранилаца ослабљена због вјерског празника и током првог дана битке за одбрану града погинула су 34 српска борца и припадника полиције, а више од 76 је рањено.